Поглавље VIII
ПОСЛЕ ПАУЗЕ
За протеклих пола века постојања КУД-а било је доста
успона и падова и краткотрајних прекида у раду из разноразних
разлога (смена генерација, финансијски проблеми и др.).
Време је неумитно пролазило, а празнина која је
постојала тражила је да се испуни. Дом културе био је празан,
тужан а употребљив. Вапио је за грајом и смехом веселе
раздрагане деце и срећне омладине. Чак се ни филмови нису
приказивали, који су дуго времене били редовно на репертоару
и то одмах сутрадан после премијере у Лазаревцу.
Требало је створити амбијент и услове да се што пре чује
музика и песма оних који се несебично дају и себи и изворном
народном стваралаштву како би све што знају и умеју на
најбољи начин представили својим мештанима и очували старе
преношењем с колена на колено нашег праисконског културног
наслеђа.
Прекиди који су настајали дешавали су се против воље
младих врелачких момака и девојака, жељних и орних за игру и
песму.У дужем временском периоду живели смо тешко и лоше
оптерећени сукобима (и ратовима) на подручју старе
Југославије кроз коју је у свим правцима и временима наступао
наш КУД са изузетним солистима за сваку игру понаособ без
обзира из којег је краја и народа била та игра.
Политика из ближе прошлости је мало пажње поклањала
овим културним активностима. Чак их је омаловажавала и на
најригорознији начин потискивала наше изворе народне
обичаје и традицију.
Али тај период је на срећу остао иза нас што би рек`о наш
народ „БИЛО НЕ ПОНОВИЛО СЕ“.
Поново се на вреочку културну сцену враћа човек који је
све што је знао о игри, песми, фолклору и свеукупној нашој
српској традицији, за 23 радне године у КУД-у пренео много
тога свим генерацијама са којима је радио, а било их је много.
Тај човек за незаборав је знате и сами Мирослав Станковић-
Музичар.
Безброј је ђака ученика и ученица којима је игра и песма
било исто што и ћирилица, таблица множења, колут напред,
колут назад. Мирослављев сваки рад доносио је немерљиве
резултате и изнедрио је играчке и певачке таленте.
Својим духом, нашу српску традицију зналачки је умео да
удахне у свако врелачко дечије срце. Наравно из те игре није
искључио ни врелачке омладинце, момке и девојке, а ако се
наш музичар добро сећа и његове прве љубави су везане за
вреочанке.
8.1. ГЕНЕРАЦИЈА ИЗ 70-тих
По сећању Гордане Кулић, прича о игри и песми њене
генерације, опет почиње у основној школи и опет је ту
незаобилазни наставник музичког васпитања, ентузијаста и
заљубљеник у све што носи одлике народног мелоса и игре,
Мирослав Станковић.
Под његовом диригентском палицом (фолклор, песма и
хорско певање), формира се још једна успешна генерација
младих вреочана у КУД-у „Диша Ђурђевић“.
Давне 1967.године у сали за физичко васпитање основне
школе у Вреоцима праве своје прве играчке кораке Гордана
Маринковић и Нада Герасимовић са својим вршњацима и
вршњакињама са којим убрзо наступају и на „професионалним“
вреочким даскама Дома Културе као чланови фолклорне
секције КУД-а.
Гоцина прича тече даље...
Године су се низале једна за другом, а са њима је расла и
наша љубав према народним играма и песмама. Од 1974.
године број чланова КУД-а се повећао, а расла је
заинтересованост деце и омладине за дивним дружењем игром
и песмом. Ни тада КУД није имао своју народну ношњу ишли
смо по селу, или је свако од своје баке узимао оно што им је
остало од старине: јелек, блуза, чарапе, сукња, појас, капа,
опанци итд.
Пробе су се одржавале у Дому Омладине, садашњој
Пирамиди чије су просторије биле одмах до Дома Културе у
самом центру места. У зимском периоду смо имали дежурне
играче који су рибали салу, ложили ватру у старој пећи,
односно припремали салу за пробе. У тадашње време није било
оволико кафића, па млади нису слободно време проводили
узалуд, већ су та дружења била права, људска, искрена и
романтична. Рађале су се прве љубави и права искрена
пријатељства. Чланови КУД-а су били организатори разних
дружења: посела, рођендана, излета и игранки које су
одржаване викендом. Сала је увек била претесна да прими све
оне који су желели да се разоноде уз песму и игру до касно у
ноћ. Та дружења у новом дому омладине била су спонтана
незаборавна и вечна.
У то време, када је постојала и поштовала се хијерархија
у породици, школи и на улици пробе су биле испуњене
стваралачким радом, поштовањем и нико се није обазирао на
тешке тренутке који су пратили један овакав рад. Паузе за
време проба биле су кратке и није се смело чак ни причати док
су увежбаване брижљиво осмишљене кореографије. Тада је
било мало афирмисаних музичара који су били вољни да
помогну наш труд и рад. Једини који су нам у то време стварно
помагали, како на пробама тако и на нашим концертима били
су Живко Јеремић и његов брат Драган, Саша Мандић и Ивица
Клиновски. Проблем превоза у то време био је велики те смо на
сва гостовања путовали сопственим колима којих је тада било
јако мало, па се некад ишло и пешице (Велики Црљени,
Јунковац, Медошевац). Поред фолкорних наступа попуњавали
смо концертне представе и драмским наступима уз велику
подршку Зорана Белошевића који их је режирао.
Уметнички руководиоци фолклорног ансамбла били су
Бранко Синђелић и Жика Бељић, а чланови председништва
Зоран Арсенијевић-Флоки (тада председник омладине), Зоран
Бељић и Слободан Иванковић.
Централни догађај тада је била свечаност поводом Дана
Младости 25-ог маја и учешће на Општинском слету који се
редовно организовао на терену ФК „Колубара“ у Лазаревцу.
Појавити се и учествовати је била велика част и обавеза што је
красило само најбоље, а ми смо били ту.
Као један од најзапаженијих КУД-ова у општини често
смо позивани и наступали смо:
- за дане мајске смотре у Дому Културе Спасенија Цана
Бабовић у Лазаревцу,
- за Дан Републике у Дому Културе у Чибутковици,
- поводом такмичења певача аматера наше општине као
организатори и суорганизатори у местима Вреоци,
Зеоке, Медошевац и Јунковац,
- на концерту поводом прославе годишњице ФК
Турбина што је оставило веома снажан утисак на наше
мештане на привременом раду у иностранству и
нагнало их да поклоне комплет дресова фудбалерима,
а ми смо очекивали дресове за нас (народну ношњу),
која нам је недостајала, али руку на срце била је много
скупља од „обичних“ фудбалских.
У овом периоду је кроз КУД прошло преко 60 чланова.
Неки од њих су успешно наставили своју играчку каријеру, а
најуспешнији је био Милисав Саватијевић који је заиграо у
КУД-у „Фрула“ у Београду. Тада су се највише играле игре из
Србије (Шумадија, Нишава, Пирот и Буњевачкње игре).
Због оскудице у народној ношњи за наступе на
концертима исту смо позајмљивали од наших колега и
пријатеља из КУД-а „Рудар“ Рудовци и КУД-а „Младост“ из
Степојевца, са којима дуго година изврсно сарађујемо.
Из овог периода датира и допуњени Статут КУД-а који је
испратио промене и био прилагођен новом времену. Са својим
културним наслеђем и нашим организованим дружењем
Вреоци је било расадник неговања љубави и другарства међу
нашим народима, а све је било прожето очувањем културне
баштине наших народа. Сви чланови ове генерације нашег
КУД-а били су својеврсни амбасадори културе где год смо
наступали, а то је повећавало нашу одговорност и жељу да на
пробама и концертима достигнемо свој максимум.
8.2. Момци и девојке
Они који су обележили ову генерацију су:
- Драган Степановић,
- Радосав Радоњић,
- Милојко Пантелић +,
- Слободан Петковић,
- Мирослав Радивојевић,
- Живота Лукић,
- Анита Пухало,
- Гордана Маринковић-Кулић,
- Милица Новаковић,
- Даринка Арсенијевић,
- Светлана Нешић,
- Нада Герасимовић,
- Љиљана Арсенијевић,
- Станислава Милић,
- Велинка Пантелић-Цица,
- Горан Филиповић-Гоги +,
- Драган Поповић,
- Милисав Саватијевић-Цукин +,
- Митровић Мирослав-Раћин.
8.2.1. Горан Филиповић
image |
Горан Филиповић-Гоги +, рођен је 1961.године у
Вреоцима где је завршио основну школу. Средњу
електропривредну школу завршава у Београду
и радио је у Колубара Метал Вреоци. Био је
ожењен супругом Весном са којом је добио
кћи Марину. Врло рано је почео да игра у
КУД-у са момцима његове генерације и био је
један од најталентованијих играча генерације.
Прерано је отишао са животне и играчке сцене
јер је свој млади живот изгубио у трагичној
саобраћајној несрећи. За њим ће вечно туговати родитељи,
брат, кћи, супруга и братанци од којих је Иван наставио
његовим играчким стопама.
|
8.2.2. Милисав Саватијевић -Цукин
image |
Милисав Саватијевић -Цукин +, рођен је
1961.године у Вреоцима где је завршио основну школу. У
Лазаревцу завршава занат за бравара у школи
ученика у привреди. Радио је у РЕИК
Колубара „Прерада“. Од малих ногу је играо
у КУД-у и био је веома омиљен код својих
вршњака, посебно код девојака јер је био
непосредан, срдачан и дружељубив.
Велики играчки таленат и умеће омогућили
су му да заигра и наступи у КУД „Фрула“ из
Београда. Једно време је играо и за „Рудар“
из Рудоваца. Болест га је прерано отргла од живота, песме и
игре и умро је 2002.године.
|
8.2.3. Драган Степановић
image |
Драган Степановић је један
од оних играча који су обележили
генерацију 70-тих. Радо се сећа тог времена
и поносан је на своје две ћерке Марију и
Ивану које су наставиле играчким његовим
стопама, мада се баве модерним плесом.
Посебно Марија која успешно игра у
Београду.
|
Драган је радни век провео у ТЕ
Колубара Велики Црљени где је као
цењени радник и старешина смене био омиљен међу колегама и
пријатељима за које је имао увек лепу и топлу реч. Данас се
успешно бави приватним бизнисом заједно са братом
Добросавом.
8.2.4. Радосав Раја Радоњић
Радосав Раја Радоњић, радник Колубаре Прерада
реф. Радних односа, сада на функцији пред. Савета Месне
Заједнице Вреоци дугогодишњи је члан КУД-а где је наступао
као играч, глумац, водитељ и режисер драмских представа
(Коштана, Голгота душа, Дозвола за изградњу куће-скеч и др.).
И као играч, и као водитељ, и као глумац, и као режисер,
а посебно данас као пред. СМЗ даје максималан допринос раду
КУД-а и подржава активности свих добронамерних вреочана
који са успехом чувају, негују и одржавају рад и наступе КУДа.
Иницијатор је поновног окупљања играча ветерана који
су оставали изузетан утисак својим наступом на сцени и после
толико година паузе.
Како је ово година јубилеја, његов допринос је још и већи
јер жели да на прави начин све буде обележено, запажено и
забележено за младе који долазе и који ће тек доћи у додир са
игром, песмом, глумом и функционисањем Културно
Уметничког Друштва Вреоци.
image |
Данас као
породичан човек
поред супруге
Верице и ћерке
Наталије, чији је
син дедина велика
радост, живи уз сам
Запис – место на
коме се некада
окупљало цело село
да уз свирку игру и
песму прослави
значајне празнике и догађаје.
|
Са великом енергијом задњих
година, предводећи своје мештане, покушава да нађе најбоље
решење за проблем пресељења Вреоца који превазилезе снагу
било којег појединца. Бави се туризмом као дипл.менаџер,
путујићи по бившој Југи и околним земљама како би одабрао
најбоље дестинације пре свега за своје мештане.
8.2.5. Слободан Петковић
image |
Слободан Петковић, још један
представник ове сјајне генерације који је
запамћен по изврсним играма и несебичном
другарству према колегама и млађим
генерацијама, живи у Вреоцима, ожењен је и
има троје деце и унучиће, а ради у Комбинату
Колубара. Користи сваку прилику да помогне
рад КУД-а и да пренесе своја знања и утиске
на млађе.
|
8.2.6. Мирослав Радивојевић
Мирослав Радивојевић, актуелни председник КУД-а,
почео је да игра у младим данима, а успешно је наступао и за
ветеране од момента када су обновили своју активност
(тј.поново се попели на даске).
image |
Своје председниковање обавља са
великом љубављу и ентузијазмом тако да ће
сигурно бити запамћен као један од
најревноснијих и најмарљивијих вођа КУД-а.
Организује и успешно реализује велики број
наступа, путовања и турнеја (Ресавица,
Велика Плана, Хрватска, Грчка, Аустрија,
Немачка и тд.).
|
Радни век проводи у Колубари Метал Вреоци. Прерано је остао
без супруге па највећу радост и задовољство налази у кругу
своје породице поред ћерке Ане и унука Матеје са којима је
нераздвојан. Кад год се укаже прилика унук прати деду иако
има само две године. Покушава да му се реваншира за предиван
вртић који је деда саградио у дворишту са свим пратећим
справама за играње (љуљашкља, клацкалица, тобоган, шведске
мердевине и доста других елемената).
8.2.7. Живота Лукић
Живота Лукић, још један од играча ове генерације
успешно је годинама наступао за први ансамбл и за ветеране те
сада обавља послове уметничког руководиоца припремног
ансамбла. Овај ансамбл је будућност КУД-а, а сачињавају га
најмлађа вреочка дечица која са пуно воље и жеље од Животе
уче прве играчке кораке и наступ на сцени.
image |
Ако се понекад појави и по која грешка (изгубе
опанак на бини и сл.) њихови наступи су увек
пропраћени бурним аплаузом присутних што
им измами осмех на зајапурене образе и одагна
им трему и нелагодност помажући им да
учврсте њихову упорност и истрајност за
песму и игру.
|
Да ивер не пада далеко од кладе доказује пример његове
породице која је комплетно везана за КУД. Жена Светлана је
економ, док су ћерке активно играле у ансамблима а сада гаје
своје ћерке што деди причињава велику радост и често им
прича ову причу. Наиме требало је отићи на важно путовање, а
Ласта откаже аутобус у задњем тренутку. Само је приватник
имао чиме да их вози, а пара у каси КУД-а нема. Деда Жиле,
тада пред. КУД-а, као добар српски домаћин истера крмачу на
пијацу и она таман залегне за превоз. Дуго је он спомињао ту
крмачу, а највише деца док су неком другом приликом
нестрпљиво чекала аутобус питајући све около да ли ће однекле
наићи Животина крмача како би се превезли на време.
Живота је члан програмског савета и Председништва
КУД-а, поред активности уметничког руководиоца припремног
ансамбла, али је у једном периоду обављао веома успешно
послове председника КУД-а.
По занимању је електричар и радник ЕД Лазаревац.
8.2.8. Ранко Ранковић
Ранко Ранковић, медошевчанин, сада живи у
Вреоцима са породицом супругом и ћерком која је срећно удата
и гаји две ћерке, дедине унуке, са којима се он радо игра.
Наступао је дуго година као играч са неколико генерација
на великом броју концерата где се посебно сећа наступа у
Словенији и Немачкој. Као добар играч имао је могућност да са
КУД-ом путује на манифестације и у иностранству.
Ради на коповима Колубаре као багериста.
8.2.9. Милица Новаковић
image |
Милица Новаковић – Јаџић,
припада генерацији девојака које су са великим
ентузијазмом и вољом проносиле и приказивале
најлепше елементе народних игара.
Живи у Вреоцима са супругом Драганом,
ћерком Маријом и сином Павлом и данас се
успешно бави приватним бизнисом.
|
8.2.10. Даринка Арсенијевић
image |
Даринка Арсенијевић –
Јовичић, уз Милицу, Гоцу и остале девојке ове
генерације наступала је, више година, као играч
КУД-а. Обзиром да је рано остала без мужа, који
је трагично изгубио живот, посветила се сину
Горану и смањила своје ванпородичне
активности. Запослена је у апотекарској установи
Београд и скоро све своје слободно време
проводи уз унука Матеју.
|
8.2.11. Светлана Нешић
Светлана Нешић – Жарковић, припада генерацији
касних 70-тих година и кратко је наступала у играчком
ансамблу. Живи у породичном домаћинству у Вреоцима са
мужем Драганом, ћерком Драганом и сином Милошем који је
наследио таленат од мајке али се бави модерним плесом. Ради
као матичар у месној канцеларији Вреоци.
8.2.12 Љиљана Арсенијевић
image |
Љиљана Арсенијевић, економиста
у Колубара Прерада, удата, мајка двоје
одрасле деце радо се сећа својих играчких
наступа у КУД-у из оног времена када је са
својим вршњацима давала велики допринос
очувању наше традиционалне игре и песме.
|
Кћи Сања се успешно бави вајарством,
а син Александар кулинарством.
8.2.13. Нада Герасимовић
image |
Нада Герасимовић, је први свој наступ као играч имала у
првом разреду основне школе где је исказала свој велики
таленат за игру и песму. Један је од оснивача секције ветерана
са којима је наступала више пута. Успешно је
дебитовала у позоришној представи Коштана.
Сада у КУД-у обавља функцију секретара и
члан је Дисциплинске комисије.
|
Основну школу завршила је у Вреоцима као
носилац Вукове дипломе, а гимназију у
Лазаревцу. Радни век проводи у Дому
здравља др.Ђорђе Ковачевић у Лазаревцу као
шеф кадровске службе, а живи у Вреоцима.
8.2.14. Гордана Маринковић–Кулић
image |
Гордана Маринковић–Кулић, представља
вероватно најуспешнијег члана КУД-а од оснивања до данас,
јер се исказала у свим активностима
почев од играчице у ансамблу до
солисткиње, певала је у хорској секцији,
глумила и наступала у драмској секцији и
основала групу „Ђердан“ која негује
стару српску песму, а један је од
иницијатора формирања групе ветерана
са којима је успешно наступала.
|
Обављала је разне функције почев од
секретара КУД-а па до члана
председништва, дисциплинске комисије,
програмског савета и благајника.
Своје прве играчке и певачке кораке прави у КУД-у
„Диша Ђурђевић“ под будним оком легендарног Мирослава
Музичара, а упоредо игра и у КУД „Абрашевић“ Београд. Била
је редовни члан хора О.Ш. Вреоци, а право певачко искуство
гради у хору РТБ Београд где наступа и као солиста међу 60
девојака. Наступала је на многим хорским такмичењима па и
такмичењу европских хорова, а за Дан Младости 25.маја је
певала Мокрањчеве руковети тадашњем Председнику ТИТУ у
Дому Синдиката у Београду. Дуго ће се памтити њен успешни
наступ у улози Коштане коју је одиграла 14 пута гостујући
широм Србије (Вреоци, Лазаревац, Лајковац, Нови Бановци,
Ресавица, Рудовци, и др).
Свој радни век проводи на месту главне медицинске
сестре у предшколској установи Лазаревац, а има више
секретарских функција на нивоу града Београда и Републике:
- секретар Удружења медицинских сестара Србије,
- секретар Удружења медицинских сестара Београда,
- секретар Удружења предшколских установа Србије,
- члан је тима за израду закона о раду,
- члан Коморе здравствених радника реп. Србије и
координационог тела,
- члан је тима за израду тендера јавних набавки за
одржавање хигијене при Скупштини града Београда,
- члан је тима за опремање кухиња предшколских
установа града Београда итд.
За свој самопрегорни, несебични и успешан рад у свим
поменутим телима и удружењима 2004.г. на централној
прослави Међународног дана медицинских сестара Света,
12.маја добија највеће признање које једна медицинска сестра
може да добије а то је «Сребрни знак Флоренс Најтингел».
image |
У својим Вреоцима је
један од оснивача
Еколошког друштва
давних 90-тих, а сада
обавља функцију
председника ЕД „Вреоци“.
О Гоциним многим
активностима имало би
још да се прича али можда
је посебно значајно истаћи њено сећање и импресују за време
наступа на врућим вреочким даскама Дома Културе.
|
Због великог певачког искуства, а на иницијативу
уметничког руководиоца КУД-а Бранка Синђелића на многим
концертима сам певала наше изворне народне песме. На једном
од првих наступа као солиста у својим родним Вреоцима
певала сам песму „У Ђул башти крај шимшира“ и доживела
праве овације публике. Почела сам песму са великом тремом
која је превазилазила све дотадашње (па и за време наступа
пред Титом се нисам тако осећала). После бурног аплауза и
овација од својих мештана била сам усхићена и презадовољна,
добила сам крила, јер се мора признати да се права и истинска
признања добијају баш од оних који Вас добро познају и са
којима проводите свакодневни живот. Ово никада нећу
заборавити јер ме је убедило да сав мој рад и труд имају смисла
и добила сам неслућену снагу да у будућности будем још боља
и истрајнија, а у трену су однели сав мој умор, трему и напор
који сам до тада осећала.
Сећам се и концерта ветерана у Ресавици где смо
наступали са Врањанском свитом на отвореном простору. У
жару игре Весна и ја нисмо уопште приметиле огромно црно
куче које је било тик иза нас све док није почело стравично да
лаје. Али ветерани спремни на сва искушења и овога пута,
слеђена срца, нису престали да играју и да се смеше. Куче је
лајало а ми смо играли уз стрепњу да нам не поцепа шалваре.
Лако ћемо за ујед али ко ће економу оправдати поцепану
ношњу.
Живи у породичном окружењу у Вреоцима са супругом
Лолом и синовима Николом и Владом.
8.2.15. Бранко Синђелић,
Бранко Синђелић, дугогодишњи уметнички
руководилац је заслужан за многе успешне потезе и кораке који
су КУД-у донели признања и похвале.
Имао је велики ауторитет код младих људи тог времена
јер је својим примером, ликом и делом могао да све што
осмисли спроведе у дело. Радио је са свим ансамблима али
посебно са младима и ветеранима.
Члан је председништва КУД-а, а до пре две године био је
кореограф ансамблу ветерана који је направио БУМ на
врелачким даскама, јер су наступили у пуном сјају.
Упоредо се бавио и друштвено политичким радом и
истакао се као организатор радних акција, омиљених међу
омладином, којих је у то време било у изобиљу.
Данас живи у родним Вреоцима са супругом и два сина, а
ради у електро служби површинског копа поље „Д“ у
Барошевцу.
8.3. Прво гостовање-Немачка
Прво гостовање ван граница тадашње наше срећне Југе
донело је доста узбуђења, разних доживљаја, догађаја и
незгода.
image |
То је био одлазак у Немачку у
Ридлинген код Улма у рударско
насеље слично нашим Вреоцима после
позива МЗ Вреоци. КУД је у добром
расположењу кренуо у свитање беле
зоре аутобусом Ласте и то у пола цене,
а возачи Васа Стојановић и Рајко
Антонијевић обећали су пријатну и
безбедну вожњу ако треба и на крај
света. Ту су они остали осам дана и
дочекани су са великом пажњом и
гостопримством за незаборав.
|
Уживали у чарима Немачке дружећи
се и обилазећи знаменитости тога краја. Чак су стигли и на
излет до извора Дунава испод планине Шварцвалда.
Уметнички руководилац је био Бранко Синђелић, а
кореографије су биле: Србија, Нишава, Врање, Југославија,
Руговске и буњевачке игре и шаљиви Банат. Домаћин дружења
био је вреочанин пок.Мија Станковић-Лаца који је угостио и
представнике МЗ и ОШ школе. За то време одржали су два
концерта са гостима Томом Здравковићем и Жиком
Маринковић Шумцем, а фрулаш је био Тома Радовановић. Ово
је један од лепих доживљаја из Немачке али се неколицина њих
сећа и једног веома непријатног који се збио на самом почетку
путовања.
Наиме када је наш вреочки караван стигао до границе и
када је вођи пута затражен колективни пасош (тада се тако
путовало у групи) једном члану КУД-а је недостајала
крштеница и граница се није могла легално прећи. У Марибору
око 21 час почиње битка са временом и километрима. Аутобус
се враћа и паркира непосредно поред аеродрума где ће караван
коначити док се вођа пута и играч без крштенице не врате из
вреочке месне канцеларије. Изнајмљени такси са спретним и
брзим возачем стиже у глуво доба у Вреоце и започиње акција
извлачења шефа месне канцеларије Хранислава из толих
поњава под шифром „ХИТНО КРШТЕНИЦУ `ВАМО“. Крећу
назад задовољни обављеним послом али не лези враже. Кад су
ђернули у крштеницу видеше да је Хранислав онако бунован
заборавио да лупи штамбиљ, а како и не би кад је и пре поласка
био на мукама. Његове две унуке су биле у каравану а и иначе
је једва наговорио зета, Радовина, да им дозволи одлазак у
Немачку. Пометњу која се догодила у породици и какве су им
мисли пролазиле кроз главу можете само да предпоставите.
Вратише се из Степојевца и оверише крштеницу.
Стигли су у Марибор ујутро око 9 часова, али друштво
које је остављено да дрема у аутобусу није дангубило. Свирачи
узели инструменте у руке, а играчи развезли коло и одрадили
фантастичан концерт под врелим небом поред аеродрума у
Марибору. С обзиром да су каснили 12 сати интервенције су
уследиле са свих могућих страна и нивоа. Где су? Што их нема?
Шта им се десило? Када су се коначно појавили на граничном
прелазу, после силних интервенција нико им више није тражио
крштенице нити правио зачкољице јер им је граница била
широм отворена. Нећу Вас мучити више згодама и
несташлуцима ове веселе и стасите генерације по Немачкој.
Нека се они присете сами и нека причају својој дечици како је
то било.
Наводимо списак за Немачку по сећању учесника:
- Даниловић Зорица,
- Стојановић Славица,
- Ђоковић Снежана,
- Арсенијевић Љиљана,
- Војисављевић Лолита,
- Сајић Биљана,
- Синђелић Љиљана,
- Синђелић Биљана,
- Јеремић Светлана,
- Пантелић Ленка,
- Пухало Анита,
- Сајић Снежана,
- Пантелић Дејана,
- Степановић Славица,
|
- Станковић Драган,
- Радоњић Радомир-Раја,
- Пантелић Синиша,
- Кнежевић Мирољуб,
- Чолић Зоран,
- Радивојевић Мирослав,
- Стојановић Радиша,
- Бељић Миломир,
- Пухало Крешимир,
- Лукић Живота,
- Бранковић Мирослав,
- Арсенијевић Љубомир,
- Ранковић Ранко,
- Стојановић Дарко,
- Миливојевић Живко.
|
Са овим путницима ишли су и пред.МЗ Вреоци Брана
Бранковић, Милојка Потић и Маја Вукић наставнице ОШ.
Припреме и пробе за први одлазак у Немачку биле су
жестоке и веома напорне јер су одржаване свакодневно да би се
играчи што боље припремили и приказали својим домаћинима
што квалитетнију и лепшу игру.
Кореограф који је тада максимално помагао чланима
КУД-а да све буде што квалитетније увежбано и одиграно је
Бата Арсенијевић (данас води КУД Димитрије Туцовић из
Лазаревца).
Спонзори који су несебично помогли ово прво путовање у
иностранство, поред „Ласте“ су били и „Колубара Прерада-
сушара и Пов.коп „Тамнава“.