Go to the top

Увод

Да не да Господ Бог
да нам туђа фрула свира
И туђе коло игра пред нашом кућом.

ПОСЛУШАЈТЕ ДРАГИ МОЈИ И КО СЕДИ И КО СТОЈИ, ВИ ЋЕТЕ МИ ДОЗВОЛИТИ ЈА ЋУ ВАМА ГОВОРИТИ, ОБИЧАЈ ЈЕ ОД ДАВНИНА ДА СЕ НЕШТО КАЖЕ СВИМА.

НИСАМ СНИО ПА УСНИО НИСАМ ПИО ПА СЕ ОПИО ВЕЋ САМ НАУЧИО ДОК САМ МЛАД БИО.

ПОДИЖЕМ ОВУ ФЛАШИЦУ ДА НАЗДРАВИМ ЗДРАВИЦУ.

ДАО НАМ ГОСПОД БОГ РАДОВАТИ СЕ И ВЕСЕЛИТИ КАО СРЕЋНОЈ БРАЋИ СВЕ ПИТИ, У ДОБРУ БИТИ, ЗЛА НИКАКВА НЕ ИМАТИ. СВИРАСМО, ПЕВАСМО И ИГРАСМО СКОРО ПОЛА ВЕКА, ЧУВАЈМО И ДАЉЕ НАШЕ ОБИЧАЈЕ, ИГРУ И ПЕСМУ ПРЕНОСИМО С КОЛЕНА НА КОЛЕНО СРПСКА ТРАДИЦИЈА ЈЕ ИМЕ ЊЕНО.

ДА ЈЕ НЕ ЗАГУБИМО, ДА ЈЕ НЕ ОТУЂИМО, ДА ЈЕ СТИХИЈИ НЕ ПРЕПУСТИМО, ДА ДУШМАНИМА НЕ ВЕРУЈЕМО!

ДА ЈЕ ВОЛИМО И НЕГУЈЕМО.

Поглавље I

РЕЧ АУТОРА

Кад се човек, у раним шездесетим, напокон одлучи да започне са писањем једне овакве приче која убрзо прерасте у књигу, а која спаја најтананије нити душе, осети све врсте дешавања у себи. Пресрећан што му је припала та част, одушевљен и оснажен мишљу да ће га понеко памтити по књизи, убрзо упадне у замку грозничаво-стваралачког размишљања шта би све рекао, написао и убележио, до неверице и страха да ли ће се све завршити на време са осећајем стрепње да ли ће све на добро испасти.

Како посао одмиче, а дани се нижу све брже, материјал се гомила, а пробуђени актери почињу да сугеришу и суфлирају што би све могло бити кад би било и како је све баш тако било како се они сећају и виде, аутор се запањи и запрепасти шта све треба обрадити, наљути ако неко није испунио обећање и донео текст и слику, да би на крају увек обимног и преобилног посла схватио да је баш он морао то да уради, да му је било тако дато и да је изабран за то, и осети огромно олакшање и узбуђење када све приведе крају.

Забринутост да ли је све обрадио, истинитосно обухватио и верно приказао на прави начин, прерасте у усхићење и задовољство када се читаоцима и учесницима описаних догађаја засветле очи и лице развуче у осмех.

А онда долази прави тријумф, ако је сам писац задовољан урађеним, приказаним и изнетим и тек тада, када његов духовни кантар превагне на лепшу страну, захвали себи и другима што је он, али баш он, имао ту част да уради то што ја назвах књигом о КУД-у који 50 година игра пева и весели се пркосно гутајући и по неку горку пилулу које увек буде.

Пред Вама је део обрађеног и сроченог материјала, онаквог како сам га ја видео па просудите сами. Надам се да ћете уживати читајући, насмејати се згодама које сам препричао те стога, пријатно Ти било читаоче, уживај и ЖИВЕЛИ!!!

Човек из народа, Аутор Антоније

Поглавље II

УВОДНА РЕЧ

50 година постојања друштва, које негује традицију игре и песме српског народа, а при том вреочким генерацијама поклони јединствени дар и сву лепоту у умећу показивања осећања душе кроз лепршаве покрете тела вођене традиционалним тоновима чисте српске народне музике, заслужује да своје постојање и величанствен ентузијазам овековечи и сачува за нова поколења у једној оваквој монографији.

Поред игре и песме и чувања старих лепих српских обичаја, ово друштво у своју историју постојања утка на стотине ликова и особина вреочана који део свог животног периода подарише стварању једног мита оличења карактера вреочана и њиховог села.

Над данашњим Вреоцима, српском шумадинском селу, надвила се опасност од исељавања због виших државних интереса. И баш та невоља постакла је ентузијасте овог друштва да сторе ову књигу која има посебну симболику и значај у времену вреочког постојања, не само за друштво већ и читаво село. Она има за циљ да сачува, покаже и остави знак иза себе. Она има велику и несебичну вредност приказујући све актере овог друштва од оснивања до данас.

Огроман и одговоран посао и улога исписивања овог дела припаде такође данашњем великом ентузијасти, члану друштва, истинском љубитељу српске традиције, а изнад свега чисте српаке мисли преточене у народне изреке и здравице, Миленку Антонијевићу, познатом у Вреоцима и много шире под надимком "човек из народа".

Он се прихвати овог посла и крете у авантуру сакупљања хрпе папира, записа, фотографија и свега онога што је могло помоћи у откривању и чувању од заборава, безброј детаља, прича и имена значајних за помен у овој књизи. Уз велику помоћ и других чланова овог друштва, књига о животу и традицији културно уметничког друштва из Вреоца

угледаће светлост дана. Она представља један од највећих подухвата које изнедри ово друштво. Она је дика сваког члана овог друштва и понос сваког вреочанина.

50 година постојања вреочког друштва представља дуг период који је захтевао велику одговорност да се обухвати што је више могуће података и сви актери друштва од почетка рада до данданас.

Плашећи се да је негде учињен пропуст, нешто изостављено, неко непоменут, овим путем у име аутора и свих који су узели учешће у припреми ове књиге, ИЗВИЊАВАМО СЕ И ИСКРЕНО ЖАЛИМО, на учињеним грешкама, али молимо Вас да нам верујете да исте нису биле намерне и тенденциозне.

У име вреочана и чланова друштва, нека нам је срећна прослава 50 година постојања Културно Уметничког Друштва, и нека живи и даље, и нека доживи и целих 100 година.

ЖИВЕЛИ И СА СРЕЋОМ!!! ЧЛАН КУД-А И ПРЕДСЕДНИК САВЕТА МЗ Радоњић Радосав
Културно уметничко друштво
"Диша Ђурђевић" Вреоци
(1957 – 2007)

Поглавље III

БИОГРАФИЈА ДРУШТВА

КУД "Диша Ђурђевић" постоји већ пола века, а бави се окупљањем школске, студентске, радничке и сељачке омладине, као и грађана свих узраста и занимања који се аматерски баве културно уметничким стваралаштвом. Културно уметничко друштво увек је имало следеће циљеве:

1. стварање услова за остваривање креативности аматеризма и масовности у области културно уметничког стваралаштва;
2. очување и развијање културно уметничке баштине колубарског краја, као и културних традиција народа и народности;
3. стварање нових културно уметничких вредности, кроз подстицање и развој културно уметничког аматеризма и стваралаштва;
4. друштвено и културно васпитање чланова (деце и омладине) и развијање културе и етике рада и живота у средини у којој делује;
5. задовољавање културних потреба грађана места Вреоци као и шире друштвене заједнице;
6. сарадња са другим друштвима и организацијама из ове области у земљи и иностранству;
7. подстицање изворног народног стваралаштва и неговање уметничких и културних вредности.


        Вукас и Жика               Водитељка Љиља         Ђука, Цака и Мића

КУД "Диша Ђурђевић" Вреоци, данас, окупља више од 150 чланова разврстаних у следеће секције:

• Три фолклорна асамбла (први, припремни и дечији),
• Музички оркестар,
• Певачка група "Ђердан",
• Мало позориште "Аматерска сцена".

Наше друштво негује чува и сценски обрађује народне песме и игре свих крајева наше земље.
Фолклорни ансамбл тренутно, на репертоару има преко 20 разних кореографија и сплетова игара.

Да би се одиграле све игре неопходана је и подршка оркестар у коме су увек биле хармоника, виолина-ћемане, бас, бубањ, труба, фрула и гитара, а у каснијем периоду и флаута. Певачка група је новијег датума и углавном је чине младе девојке које у репертоару имају посебно место за додолске, градске, духовне песме и најстарије изворне.

Мало позориште броји око 40 чланова и на репертоару имају драму "Коштана", комедије: "Обичан човек" и "Дозвола за изградњу куће", драмску сцену "Обичај крсне славе", а у припреми је драма "Голгота душа", чији је сценарио рађен по роману Време смрти од Добрице Ћосића.

Добра увежбаност и квалитетна игра омогућили су нашем фолклорном ансамблу безброј наступа у земљи и иностранству (Шпанија, Грчка, Немачка, Аустрија и др)...

Једно од најсвежијих такмичења на разним манифестацијама било је и играње српског кола у Барајеву на манифестацији "ИГРАЈ СРБИЈО", где су наши млади учесници Данијела Јовановић (прва сдесна) и Зоран Обрадовић (први слева) освојили специјалну награду.

Поглавље IV

ВРЕОЦИ СЕЛО НИЈЕ, ГРАД НИЈЕ,
АЛИ ВАРОШ ЈЕСТЕ

Aли ипак је комбиновано и једно и друго. Налази се између два града, Лазаревца и Београда, две реке Пештана и Колубаре, две саобраћајнице, барске пруге и ибарске магистрале, два површинска копа поље "Д" и "Тамнава" који су у исто време и зло и добро нашег колубарског краја.

Вреоци су место са дугом и богатом историјском и културном традицијом. Културна збивања и догађања почињу далеке 1845–46. године, када се постављају први корени школства у сарадњи са црквом Врелачком, а први "цивилни" учитељ је вреочанин Ранко Марковић. Пре њега је започео причу о школству свештеник Милутин Поповић такође вреочанин који је многа добра урадио и за цркву и за школу у Вреоцима.

Зато ћемо на почетку покушати да представимо све актере који су заслужни и који су учествовали у креирању културних догађања у Вреоцима уз напомену да су Врелаци (тако су се тада звали) били општина од средине 19-тог века.

Летописи цркве и школе чувају писмена (записе) који бацају део светла на то време, али постоје и материјални докази. за то (стари документи са датумима, отисци печата тога доба и многи предмети и куће). У предвечерје Другог светског рата 1937–39. године основана је читаоница у Вреоцима. Рат је прекинуо, али само на кратко, догађаје о којима пишемо. И за време рата Вреочани су организовали игранке и прела. Игранке су организване за време рата на различитим местима (Пантелића крај, Саватијевића крај, Ђурића крај ...), а 1942. год једну од њих су растурили Љотицевци како нам рекоше живи учесници тих културних окупљања.

После рата организоване су мобе где се косило, жњело, врло жито, обављали сви пољопривредни радови удруженим снагама мештана Вреоца. Свирачи и певачи били су обавезни учесници, на мобама, ишли за жетеоцима свирали и певали на њивама на којима су ови обављали сеоске послове. А када се мобе заврше и одложе алатке одлазило се код домаћина на ручак, а после ручка игранка од мрака до уранка.

Носиоци и организатори културних догађања били су просветни радници, учитељи, наставници и мештани који су са њима тесно сарађивали. Поред читања и рачунања учитељи су своје ђаке учили да глуме, певају у хору и играју у фолклору.

Раме уз раме са просветним радницима у културним догађањима учествовала је омладинска организација радничке и сеоске омладине, младићи и девојке који су имали дара и талента за глуму, игру, песму и свирку.

Тада су била и честа гостовања познатих певача у Вреоце од којих би поменули само неке: Нада Мамула, Заим Имамовић, Химзо Половина, Јовица Петковић, Радојка и Тине Живковић, Сава Јеремић и други.

Поглавље V

АКТЕРИ И ИГРАЧИ КУД-А

5.1. Прве генерације

Мало је трагова остало сачувано из тог најранијег периода, понека слика или причица преживелих, тј оних који броје бар преко 70 година.

Пожутеле слике тешко напуштају своје албуме, кесице или фиоке да бисмо их изнели пред Вас, али неколицина је ипак ту.

Вреочким играчима и певачима чести и драги гост је био пок.Тома Здравковић који се са нашим коловођом пок.Ђуком сликао на свечаности која се одржавала на Крушевичком Вису.

У то време су били веома запажени вреочки извођачи народних песама Симеун Дамјановић, Рака Мандић, Воја Ранковић и Живодарка Митрић.

Рака је певао у дуету са Војом Ранковић песму "Лепе ли су ли нано Гружанке девојке" са преправљеним текстом у "Лепе ли су нано Вреочке девојке". Певао је и у хору, који је водио Мића Илић наставник музичког васпитања. Мића Илић је предавао музичо васпитање, свирао је виолину, био је веома строг. Ако би неко у хору погрешио, сви су добијали пацке гудалом.

                                        Сима Дамјановић                                                                               Рака Мандић

Живодарка и Воја су 1957.године позвани у радио Београд на аудицију где су наступили као дует са песмом "По градини месечина сија мека" и појединачно, Воја са песмом "Маленим сокаком не пролазим више" и Живодарка са "Кишо тихо падај".

                                      Живодарка Митрић                                                                               Воја Ранковић

Од млађих генерација један од најуспешнијих певача и то Шабанових песама је и Рашко Госпавић који је на локалним такмичењима редовно освајао прву награду публике. Тома Здравковић, али наш Тома вреочанин, такође је био успешан интерпретатор народних песама и певао на локалним радио станицама и снимио неколико грамофонских плоча.

Сваки почетак има своју тежину и носи у себи мало ризика да ли ћете у томе што сте наумили да створите односно, одглумите, отпевате, одрецитујете, одсвирате, одиграте, у потпуности успети.

Хумани, поштени, вредни и талентовани људи које ћу Вам преставити на почетку ове приче о КУД-у "Диша Ђурђевић" Вреоци су успели да лепо одраде оно што су желели и волели. Припремане су приредбе на којима се рецитовало, глумило, певало, а највише коло играло.

Приредбе су одржаване у Вреоцима, Јунковцу, Лукавици, Лазаревцу и осталим местима. Дан када су одржаване приредбе био је празник за душу и очи мештана места где се приредба одржавала. Сале су увек биле препуне публике, често се дешавало да није било довољно места за све оне који су желели да уживају у песми и игри извођача.

Вреочани не би били то што јесу да у нашој средини није радио и човек који је писао изузетне стихове за народну и забавну музику. Био је то наш мештанин Гара Динић чије је неке од песама интерпретирао Мики Јевремовић и остали певачи.

Писаног материјала за ову уводну причу је врло мало остало од тих почетних догађања. Основни извор информација су најстарији мештани и чланови КУД-а "Дише Ђурђевића" а њих смо назвали пионирима културе у Вреоцима.

                          Почетна страница првог Статута

Куд "Диша Ђурђевић" постоји још од 1957. године мада је много раније наступао под тим именом. Кроз приче најстаријих чланова овог друштва присетићемо се, како је то било на самом почетку рада. Сетићемо се и оних који више нису са нама.

Можда се деси да некога нехотице изоставимо и не поменемо у овој причи. Разлог за то је само мањак сазнања о тим давно прошлим временима и догађањима, а воље је било и превише да се сазна све.

Почећемо са представљањем наших мештана и оних који су дошли да живе и раде са нама, актера најављених догађаја и дешавања, временским редоследом како су се појављивали на певачкој, драмској и играчкој сцени места која село није, град није али варошица јесте.

5.2. Милева Мичић

Милева Мичић рођена је 1928. године у Брајковцу. Дошла је у Вреоце 1954. године као наставница, на службу у основну школу "Диша Ђурђевић" Вреоци, предавала је математику.

Милева, млада и амбициозна наставица поред редовних просветних обавеза узела је и учешће у организовању културно забавног живота у Вреоцима. Заједно са омладинском организацијом Вреоца основали су драмску, хорску и фолклорну секцију.

У драмској секцији поред ђака учествовали су и наставници и омладина Вреоца. Глумили су наставници Милева Мичић, Јуца Стојановић, Милунка Мићић па чак и директор школе Милош Живковић.

Први режисер и кореограф, човек који је осмислио прве позоришне кулисе био је Љуба Симић дугогодишњи тренер фудбалског клуба "Турбина" Вреоци. Игране су разне позоришне представе: Данак у крви, Ожалошћена породица, Покондирена тиква и многе друге.



Фолклорна секције је формирана, а пробе су одржаване у учионицама и на бини Дома културе који је завршен 1951–52.године.



Припремане су разне кореографије игара народа и народности тадашње Југославије од којих су најпознатије; Ђурђевка, Банат, Чачак, Шопска тројка и многе друге.

Поред драмске и фолклорне, постојала је и хорска секција где су певане песме у хору. У то време је било доста младих Вреочана који су певали и наше народне песме Сима Дамњановић- Лебара, Рака Мандић, Воја Ранковић, Живодарка Митрић.

Приредбе су припремане и организоване у Вреоцима и околним местима. Вреочани је памте као строгог математичара чија су се деца често жалила на њену истрајност и упорност да их направи правим рачунџијама тако да су и неки од њих учествовали на општинским и градским такмичењима. Милева Мичић која је жива легенда културних догађањима у Вреоцима данас је у пензији и живи у Лазаревцу, има сина Драгутина, снаху Гордану унуку Ивану и унука Владимира.

5.3. И овако је то почело

Под будним оком наставнице Милеве и искусних и проверених кореографа-играча Милоја и Славка, променило се неколико генерација играча, певача и глумаца аматера у Вреоцима.

Сећамо се већине од њих али нисмо сигурни да смо их све побројали:

  • Момчило Ђукић -Ђука,
  • Славко Влајић -играч, кореограф и хармоникаш,
  • Тома Радовановић -фрулаш,
  • Десанка Милинковић,
  • Гара Милинковић,
  • Рака Станковић,
  • Ружица Станковић,
  • Милоје Станковић (Војцин) -играч и кореограф,
  • Драган Недељковић (Емикин) -труба,
  • Слободан Миловановић (Хавајац) -гитара,
  • Лепа Менгес-наставница,
  • Љубиша Јовановић - наставник,
  • Љубиша Нешић -гитара,
  • Периша Нешић -фрула,
  • Срећко Нешић -водитељ,
  • Аца Менгес,
  • Бошко Ристић,
  • Мирјана Бељић,
  • Рака Мандић,
  • Слободанка Нешић -Дегент,
  • Даница Гаврић,
  • Славка Станковић,
  • Цајка Станковић,
  • Анђа Грујић,
  • Мира Флашић,
  • Привислав Ранковић (Азањац),
  • Живодарка Пантелић,
  • Цана Пантелић,
  • Мица Пантелић,
  • Јелица Госпавић,
  • Мирослав Госпавић,
  • Јелица Лукић,
  • Велинка Крсмановић,
  • Олга Бељић,
  • Ната Митрић,
  • Рака Митровић,
  • Браца Џамић,
  • Милорад Ђурић,
  • Милеса Ђурић,
  • Бора Ђурић,
  • Станка Миловановић –Ђина,
  • Мара Остојић,
  • Радојко Ђурић,

5.4. Момчило Ђукић Ђука

Момчило је рођен у тамнавском Радљеву, у комшилуку Вреочком, преко реке Колубаре. После његовог рођења породица се настанила у Вреоце где је одрастао са још три млађе сестре.

image

Веома рано је остао без оца. Мајка је сама гајила и подизала четворо деце у веома тешким условима у то време немаштине и сиротиње.

Ђука је изучио столарски занат у Централној радионици у Вреоцима, а још као дете је исказао свој таленат према игрању у колу. Када је одрастао играо је у КУД-у „Диша Ђурђевић“ Вреоци, као и у Великим Црљенима, Рудовцима и Лазаревцу.

Многи су га уважавали као једног од најталентованијих и најбољих играча КУД-а. У својој богатој али краткој каријери, Момчило, рођени коловођа, је био веома омиљен човек код својих колега, другова и пријатеља.

Ђука је поред фолклора волео фудбал и био је одличан и успешан фудбалер на овим просторима и шире. Зла судбина је учинила своје нечасно и нехумано дело те је Момчило трагично изгубио свој млади живот у Немачкој 1972 године. Тамо је радио на монтажи рударске опреме са жељом да заради довољно новца за изградњу породичне куће и заснивање породице и подизање деце.

Ђукином трагичном смрћу остала је огромна празнина у његовoј породици али и у културним и спортским збивањима у Вреоцима.

5.5. Милоје Станковић (Војцин)

Милоје је у Ваљеву 1959. године учио средњу школу, дошао је у Вреоце и као председник омладинске организације укључио се у рад и активности културно уметничког друштва „Диша Ђурђевић“.

Милоје је био играч и кореограф, пробе су одржаване у учионицама нове школе у Дому културе. Припремали су и играли Банат, Шумадију, Шопску тројку, Ругову и многе наше народне игре.

Игра Ругова одиграна је у Обилићеву где је њена постојбина па је био велики изазов одиграти је тамо пред домаћинима (Војцин-солиста) који су аплаузом и похвалама поздравили и игру и веома верну кореографију.

На општинском такмичењу које је одржано у Лазаревцу 1960 године КУД „Диша Ђурђевић“ освојио је прву награду. Милоје је касније наставио да игра за КУД „Колубара“ из Лазаревца.

Данас ужива пезионерске дане, ожењен је супругом Ружом, колегиницом са фолклора, са којом има сина и ћерку, а од њих четворо унучади. Син и ћерка су били активни чланови КУД-а „Диша Ђурђевић“ као играчи и глумци.

5.6. Ружа Барбарић Станковић

У свакој прилици када су свечаности и нека културна и забавна дешавања у месту, Ружа је увек ту да прихвати, послужи и угости.

Ружа прича да у Вреоцима није било неких услова за рад и вежбање средином педесетих година али вредна и амбициозна омладина на челу са председником Милојем Станковићем се својски потрудила да окупи што више младих у драмским, фолклорним и хорским секцијама. Омладинци су ангажовали од 1955. године и наставницу Милеву Мичић која је дошла на службу у основну школу, „Диша Ђурђевић“ да им помогне у активностима и раду на подизању културних дешавања.

Ишли су по селу и прикупљали народну ношњу у којој су наступали на приредбама које су организовали у Вреоцима и околним местима.

Ружа се сећа да су ангажовали Славка Влајића као играча и кореографа плаћали га симболично боновима. Касније се удала за Милоја Војциновог, колегу са којим се надметала у колу али се после удаје повукла из културних догађања, рађала и гајила децу. Нема вреочанина који не памти бар један од њених чувених шешира (за сваку прилику други) који и данас чине разноврсну и велику колекцију.

Данас мирно ужива са Милојем у пензионерским данима, ангажовани су у Дому пензионера. Имају сина и ћерку и четворо унучади.

5.7. Милинковић Миленко (Гара)

Kао омладинац са својим вршњацима један је од пионира КУД-а „Дише Ђурђевић“. У раном времену формирања друштва ишли су од куће до куће по селу и тражили ко хоће да игра у фолклору, а успут су прикупљали и народну ношњу.

Омладинска организација тих година ангажује Милеву Мичић, наставницу, да припрема младе глумце и играче аматере. У то време је било тешко убедити девојке да се баве глумом и игром у фолклору.

Оно што су прво учили и научили биле су окретне игре. На првој игранци коју су организовали игране су окретне игре, што је било чудно појединим вреочанима па и Бранку Грујићу који је кроз прозор посматрао како омладинци играју и крајње озбиљно прокоментарисао онима око себе: „Људи ови су овамо полудили, ено их рву се тамо у сали“. Наравно ово није поколебало љубитеље игре и глуме и они су наставили са дружењем дуги низ година.

Дружење у том периоду било је на висини и веома коректно али се понекад претварало у озбиљну везу. И његова данашња супруга Десанка је играла у фолклору и ту је се догодила и љубав коју су крунисали браком.

У једном скечу у коме је учествовао у сцени када је требало рећи мало пре тога ... он је рекао отоич што ће га годинама пратити скоро као надимак.

image

Гара Милинковић- Отоич, данас је пензионер који своје зимске дане проводи у Лазаревцу, а лета на Дивчибарама заједно са супругом Десанком. Имају ћерку и унуку.

5.8. Славко Влајић

Живео у Београду пре одслужења војног рока, а по доласку из Армије 1962.год. играо за КУД „Коло“, „Крсмановић“, „Никола Теслa“ сви из Београда.

На позив Омладинске организације Вреоца долазио je и припремао кореографије и игре у КУД-у „Дише Ђурђевић“. Био је веома, веома строг кореограф (по личном казивању), за два месеца су учили и по неколико кореографија.

Радио је у Централној Радионици Вреоци. Када је било потребно (обично за значајније празнике или нека такмичења) и када су припремане приредбе са фолклором предано се укључивао у те активности.

Одласци на гостовање у Врање, по Хрватској, у Ругову, у Обилић, Приштину, у Ровињ у Словенији, као и у сва места око Вреоца често су били прави доживљаји. Први сусрет с морем које су многи по први пут и видели за нестрпљиве вреочане (када су неки од њих утрчали у воду директно из воза) био је незабораван. Пок. Ђука се напио воде због журбе и узвикнуо: „Људи па ово је слано!“), (Најинтересантније је било у Дудовици када смо играли на клупама - прича наш саговорник јер није било ни бине ни сале ни других прикладних услова за приредбу).

Славко је данас у пензији, ожењен, супруга, два сина, две снахе, петоро унучади. Најстарији унук прва година факултета, унука игра у фолклору КУД „Димитрије Туцовић“ из Лазаревца.

5.9. Милорад Ђурић (Мића)

Родио се 1935.год. у Вреоцима. Од првог до четвртог разреда школу је похађао у старој школи код Цркве. Фолклор је вежбао у школи ученика у привреди заједно са Момчилом Ђукић, Милојем Војцином, Ружом Станковић, Раком Лукић, Слободанком Нешић, Раком Митровић, Брацом Џамић, Милесом Ђурић и др.

Добра и уиграна екипа је свуда дочекивана са нестрпљењем, а и чудни аутобус са чувеном лотрицом је изазивао велику пажњу мештана уз увек оно чувено питање «Ко то тамо пева?».

У то време од музичара са њима су наступали Богосав и Жарко Павловић -Ваљевац, касније познати композитор народних песама. Петар Грубић и Никола Урошевић-Геџа познати певачи народних песама, који су наступали у Лазаревачком хотелу „ВИС“, су се такође појављивали као певачи КУД-a.

Касније је Мића наставио играчку каријеру у КУД-у „Колубара“ Лазаревац. Своје пензионерске дане проводио уз ћерку, зета и унучиће све до смрти у марту 2007.године.

5.10. Рака Станковић

Родио се у Вреоцима, где је завршио основну школу. Рака се сећа да је често играо на месту коловође а тада су до њега играле најлепше вреочанке Мирјана Бељић, Слоба Станковић (покојна), Ружа Станковић, Живодарка, Цаја и Мица Пантелић.

Због тога је био пуно срећан и једва је чекао да дође време за пробе и наступе у фолклору. Често су играли зими у хладним али пуним салама. Певао је и у хору. Милева наставница га је научила и да диригује хорoм.

Народну ношњу у то време су позајмљивали по селу, негде јелек на другом месту опанке. Када „одраде“ приредбу, ношњу су морали да врате.

Рака је данас пензионер који редовно прати сва вреочка дешавања. Ожењен је и срећно живи са супругом, две ћерке и унуком.

5.11. Бора Ђурић

Прве играчке кораке Бора је направио 1962. године у основној школи. Основне покрете је научио од рођака Милоја Станковића Војцина. У тадашње време нису имали ношњу скупљали су је по селу за наступе. Путовали су шпедитером Миломира Белића у околна села где су наступали на велику радост мештана и домаћина јер су стварно добро играли и певали. Бора је касније играчку каријеру наставио у КУД-у „Колубара“ Лазаревац.

Данас je успешан домаћин и привредник, ожењен и има сина, ћерку и четворо унучади али је увек спреман на помогне КУД-у „Диша Ђурђевић“ углавном као спонзор.

Поглавље VI

МИРОСЛАВ СТАНКОВИЋ (МУЗИЧАР)

Мирослав Станковић рођен је 1939. године у селу Јовча код Врања, у породици са четворо деце. Деца су била вредна учили школе и постали просветни радници. Пре ослужења војног рока службовао у Каравукову као учитељ и наставник. После ослужења војног рока дошао у Јунковац, из Јунковца у Вреоце 1962. године где је предавао ликовно и музичко васпитање.

По завршеној настави када ђаци поодлазе кућама, осећао је празнину и усамљеност. Стога је одлучио да у школи ван редовне наставе организује хорске и фолклорне секције где би своје ђаке учио хорском певању и игрању у фолклору. Када је дошао у Вреоце на службу запазио је да има доста талентованих дечака и девојчица, омладинаца и омладинки за певање и играње. Видећи да има тако добар природни капитал прихватио се посла да своје ђаке научи игри и песми коју ће приказати својим другарима и родитељима у школским приредбама. Велику подршку и поверење имао је од стране ђачких родитеља. Посебно је волео врањанске игре из свог родног краја и доста радио на њима.

Услови које је он поставио и тражио су били да ученици имају талента и да су музикални, а и одлични ђаци.

Мирослав је прихватио и сарадњу са омладинском организацијом Вреоца. Прво гостовање са својим хором и фолклором имао је у Каравукову, месту свог првог службовања, где је срдачно дочекан и још срдачније испраћен после изузетно успешног наступа са вреочком децом.

Мирослав је био вишеструко музички талентован и образован, а и сликарство му је ишло од руке. Свирао је клавир, хармонику, подучавао младе таленте да цртају најразличитијим техникама и свирају углавном хармонику.

Посебно је радио на хорским песмама и многи његови ученици су касније наступали у средњошколском хору Гимназије у Лазаревцу.

Свака званична свечаност је отварана химном и хорским песмама после којих су наступали певачи и играчи. Не може се пренебрегнути чињеница да је он оставио најупечатљивији и неизбрисив траг у колтурним дешавањима Вреоца и да је оспособио многе играчке таленте који су играли и у околним фолклорним друштвима у Великим Црљенима, Рудовцима и Лазаревцу.

У Вреоцима је живео и стварао 23 године и носи веома лепе успомене из нашег краја. Ту се и оженио на Празник Рада једног Првог маја иако је требао да пође са ђацима на екскурзију. Заменила га је колегиница Милева али је истрпео критику директора Милоша Живковића због тога.

Сада је већ 6 година је у пензији, живи у породичном окружењу са супругом, сином и ћерком. Ћерка је лекар, радила је у Београду а сада живи и ради у Норвешкој. Удата је и има две ћерке. Син је ожењен и ради као професор и директор музичке школе у Лазаревцу.

Мирослав Станковић, музичар срећно проводи пензионерске дане задовољан оним што је постигао у животу и пуно ми је помогао да дођем до ретких слика и лепих прича које су украсиле његово музичко и друго ангажовање у Вреоцима. Иако га многи памте као строгог али правичног наставника оставио је неизбрисив траг у културно- музичким дешавањима Вреоца.

6.1. Мирослављеви марљиви ђаци и хитри играчи

  • Жика Бељић,
  • Ђукић Љубица -Ћуба,
  • Зоран Поповић,
  • Слободан Станковић,
  • Љиљана Марковић,
  • Милан Марковић,
  • Јордина Радичевић,
  • Борка Радичевић,
  • Оливера Ђурић,
  • Рашко Госпавић,
  • Живорад Мандић,
  • Драган Синђелић,
  • Неша Синђелић,
  • Зоран Антонијевић - водитељ, хор, драмска,
  • Драган Јовановић,
  • Радојко Стојановић -Буга,
  • Стаменка Ранковић, +
  • Милунка Госпавић,
  • Јелица Госпавић,
  • Мића Бељић,
  • Милена Стојановић,
  • Невенка Кулић,
  • Милина Нешић,
  • Гроздана Нешић,
  • Љубица Нешић,
  • Милина Терзић,
  • Светлана Ранковић,
  • Мирјана Бугарски,
  • Милена Маринковић - Кецина,
  • Миланка Дамјановић,
  • Mиле Дамјановић,
  • Живодарка Мандић,
  • Мира Пантелић,
  • Славољуб Војиновић (Брицин) и други.

6.2. Живорад- Жика Бељић

Рођен у породици талентоване деце где је одрастао заједно са сестром Милицом (играла у фолклору) и братом Милутином који је поред фолклора одлично цртао. Иначе су сви троје волели да играју и певају, а своје прве кораке су направили у фолклорној секцији основне школе „Диша Ђурђевић“ Вреоци.

Жика је годинама играо у вреочком фолклору, а као искусан и добар играч био је и кореограф.

Стасао је са генерацијом коју је предводио и обучавао Мирослав Станковић, а наступао је и за друга културно- уметничка друштва која су деловала на овим просторима.

Друга љубав му је била фудбалска лопта за којим је неуморно трчао и као омладинац и као стандардни играч фудбалског клуба „Турбина“.

По завршетку активне фудбалске каријере остао је у клубу тренирајући млађе и једно време био у најужој Управи ФК.

Неизлечива болест га је већ у 54. години удаљила са животне, културне и спортске сцене. За њим ће вечно туговати: мајка, сестра, брат, супруга, син, ћерка и унука.

6.3. Љиљана-Љиља Марковић

Рођена је у Вреоцима у најстаријој кући у селу, у самом центру. Љиљана је, са млађим братом Миланом, прве играчке кораке научила у основној школи захваљујући великом музичком, ентузијасти и педагогу Мирославу Станковићу.

Њена генерација је имала велики број талентованих играча, глумаца и рецитатора. Поред редовних ђачких обавеза свакодневно су тренирали песме и игре у времену после наставе, које је припремао и постављао амбициозни Музичар- Мирослав.

Честа су била гостовања по околним местима за скоро сваки празник или прославу, уз присуство великог броја грађана тог места где се приредба одржавала. Љиља се радо сећа свих лепих тренутака из тог већ давно прохујалог времена али не заборавља оне најбоље који преноси у причама ћерки и унуци, а које настављају њену фолклорну активност.

Ћерка Анета је активни члан КУД-а и њен син прави прве играчке кораке на вреочкој бини. Љиља живи у домаћинству са ћерком зетом и унучићима.

6.4. Неша Синђелић

Играо у фолклору од петог до осмог разреда. Касније је наставио да игра у КУД „Колубара“ у Лазаревцу. Неша се сећа да су највећи проблеми били везани за позајмљивање ношњи у којој су наступали, на приредбама у Вреоцима и околним местима.

Играли су игре из Врања, Источне Србије, из Војводине и околине Каравукова. Неша је свирао и фрулу, био је победник на општинском такмичењу фрулаша. У то време другарство је било на завидном нивоу. Неша је данас срећно ожењен има сина и ћерку и једно унуче.

6.5. Стаменка - Цана Ранковић

Стаменка је рођена 1951.год и одрасла у Вреоцима са још две старије сестре.

Још као девојчица волела је да игра и пева и да забавља своје другове и другарице. Била је најбољи ђак генерације примерна у понашању и учењу. У школи је играла у фолклорној секцији са осталим ђацима који су имали дара и талента. Ту је исказала свој раскошни играчки таленат, са генерацијом коју је успешно водио Мирослав Станковић (Mузичар). Једно време је била и секретар КУД-а.

Цана је успешно обављала све послове дактилографа и пословног секретара (Беобанка, РЕИК Колубара). Вредна и савесна радница била је омиљена код колега и пословних пријатеља. Добра и послушна ћерка још боља мајка и бака. Подмукла болест за коју није ни знала је учинила своје нечасно дело. Прерано је Цана отишла са животне и позоришне сцене 2006.год. За њом ће вечно туговати родитељи сестре, син, снаха и унучад.

6.6. Невенка-Нена Синђелић

Рођена је у породици Кулић као најстарије дете са још два брата, Нена је једна од најбољих ђака и играча генерације која је стасала под руководством Мирослава Станковића Музичара.

Заједно са братом Милијаном-Мићом и са својим вршњацима научила је, у оквиру фолклорне секције, многе игре наших народа. Марљивим и упорним радом и вежбањем савлађивали су тајне народних играра тадашње Југославије.

Дружења у КУД-у су била искрена и права са пуно ентузијазма и љубави. Често се догађало да се у свакој генерацији роди истинска младалачка и животна љубав која је касније прерастала у брак. Тако је било и у њеном животу па се после успешно завршених студија удала за, свога колегу из фолклора и са факултета, Драгана.

Невенка је веома успешан лекар-педијатар. Прави следбеник Хипократове заклетве брине и помаже да нам млади нараштаји одрастају здраво и радосно. Данас живи у свом родном месту Вреоцима, са супругом, два сина, снахом и двоје унучића.

6.7. Драган Синђелић

Основну школу је завршио у родном месту Вреоци и као успешан ученик и студент завршио високе школе стоматологије и медицине.

Са играчком каријером је почео у школском фолклору где је прве играчке кораке научио од Мирослава Станковића музичара.

Њега сматра кључном личности дугогодишњих културних догађања у Вреоцима почев још од 1960. године.

Доста лепих успомена из тих ђачких дана носи у сећању а посебно са првог гостовање у Каравукову где је Мирослав започео своју наставничку каријеру.

Драган је данас веома успешан у свом послу и ради у Лазаревцу као врхунски лекар-стоматолог у својој приватној ординацији.

У разговору који смо водили направио је поређење његовог недавног путовања у Јапан прошле године које је трајало 18 сати, а некадашње путовање до Каравукова цела два дана. Гостовање у Каравукову је било прво гостовање његове генерације и понос њиховог учитеља фолклора Мирослава.

Завршио је Стоматолошки и Медицински факултет, специјализирао оралну хирургију, стални је члан светске лекарске карате комисије. Председник је и тренер Карате клуба Лазаревац, носилац мајсторског карате појаса, а клуб који води заједно са синовима дао је и светске прваке. Председник је Ловачког друштва „ФАЗАН“ из Лазареваца које броји преко хиљаду чланова. Члан је Управног одбора Ловачког Савеза Србије и члан КУД-а „Диша Ђурђевића“ Вреоци.

Oжењен je колегиницом са фолклора супругом Невенком са којом има два сина Ацу и Чеду, који су наставили родитељским стопама завршили факултете медицине и баве се каратеом, те снаху и два унучета.

6.8. Слободан Станковић

Слободан је играо у фолклору са својим вршњацима Љиљаном Марковић, Зораном Поповић, Милицом Лукић, Јелицом Лукић. Када су се припремили да иду да гостују у Каравукову, Слободан, добар играч и коловођа је одбио да иде због слабе оцене из хемије. Брзо је оформљена делегација од наставница Милице, Милојке и Милеве која је посетила његовог оца са питањем зашто Слободан неће да иде на гостовање. Када су чули да је разлог слаба оцена из хемије одмах је наставница Милева реаговала и рекла да ће се то лако решити и да ће бити све у реду само да коловођа крене на већ договорено гостовање. Тако је и било а неке од најдражих Слободанових успомена су везане за пут и наступ у Каравукову.

6.9. Радован Арсенијевић

Радован је певање у хору и играње у фолклору научио од Мирослава Станковића од петог до осмог разреда. Игре које су они у то време играли били су сплетови из Словеније, Македоније, Србије боље речено из свих тадашњих република. Радован се радо сећа и путовања у Шпанију када су путовали аутобусом марке Мерцедес који је међу првима пристигао на ове просторе. Интересантан детаљ је да су на аутобусу истакнуте заставе Шпанска (Франкова) и наша Југословенска (Титова). Полиција их је заустављала када су објаснили да су они преставници који играју фолклор нису им стварали никакве сметње да наставе даље путовање кроз Шпанију. Радован је данас пензионер, ожењен супругoм Лелом са којом има ћерку и сина. Унука (од ћерке) игра у припремном ансамблу КУД-а „Диша Ђурђевић“ Вреоци. Син му има два сина.

6.10. Милијан Кулић - Мића

Рођен у Вреоцима уз сестру Нену и брата Лолу. Завршио је основну школу у Вреоцима, средњу у Лазаревцу, а данас је електроинжењер. Мића је почео да игра у фолклору 1962. године са својим вршњацима.

Учитељ играња и певања у хору био му је музичар- наставник Мирослав Станковић. Пробе су одржаване у школи после наставе. Док су они играли народне игре кроз прозор су посматрали своје вршњаке како напољу играју фудбал. Наступи на позорници су били дуго исчекивани, а када су почели да добијају аплаузе то им је била највећа и једина награда за труд и зној који су улагали на пробама.

Осећали су велико задовољство због успешних наступа и једва су чекали прилику да поново заиграју и запевају. Велика Мићина љубав су подједнако били и фолклор и фудбал, тако да је после фолклора играо и фудбал. Доказао се и као успешан фудбалер и тренер младих вреочких фудбалских нада.

Мића је данас успешан човек запослен у Комбинату Колубара, живи у Вреоцима, ожењен је Марицом, имају ћерку и сина.

Поглавље VII

ЗГОДЕ И ДОГОДОВШТИНЕ ИЗ ПРОШЛИХ ВРЕМЕНА

Игранке су, са почетка наше приче, организоване:

  • у Кусањи у штали Леке Пантелића – Ујдуре,
  • у кући Илије Пантелића,
  • у кући Жикаре Жарковића,
  • у Рајином Потоку,
  • у сали зграде Старе Централе,
  • у Драгетиној кафани-центар,
  • у Мирковој кафани,
  • у Милутиновој кафани и
  • у Ђурића крају.

Почињале су рано поподне а завршавале су се са првим мрклим мраком око 21 час (у зимско време). Оркестар су сачињавали свирачи Милутин Левак – виолина, Жика хармоникаш и Ната певачица.

Момци из Кусање и Ђурића краја су били стално у завади због лепих вреочанки па су бојкотовали једни другима игранке избегавајући директне сукобе пред сведоцима.

7.1. Самозвани уметник

Милун Брица је организовао приредбу у Врбовну и договорио вожњу са вреочким рабаџијом Бељићем који ће га чекати на споредном излазу из кафане. После наплате карата, постављања инпровизованих кулиса и сцене излази на бину и радозналим и нестрпљивим посетиоцима се обраћа речима: „Људи! Сад ме видите, Сад ме не видите и тако два до три пута да би завршио речима: Сад ме видите и више ме нећете видети“. Док посетиоци очекују наставак представе он са новцем излази на споредни излаз и нестаје у ноћи са стрпљивим рабаџијом. Шта је даље било прочитајте у другој проширеном издању књиге.

7.2. Џамбас

Једном приликом вреочки џамбас (трговац коњима) и спадало Воја Рајкутин –рабаџија, је ангаживан да превезе учеснике приредбе у мионички крај. По завршеној приредби, уморни и расположени играчи дуго су тражили своје превозно средство од кога није било ни трага. Пронашли су рабаџију у кафани припитог и расположеног и на њихово питање где је шпедиција (коњска кола са равним канатама и клупама којима су дошли) он је одговорио кратко и јасно: „Нашао сам купца и добро продао и коње и кола, `оћете нешто да попијете за час кад сте већ ту?“.

Бесни играчи су се без пића вратили пешице кући пред саму зору.

7.3. Драгетина кафана

У Драгетиној кафани редовно су организоване народне игранке, а понекад су игране и савремене окретне игре у организацији напредних омладинаца села Врелаца, што је за то време било веома чудно и интересантно. Вирећи кроз прозор Бранко Грујић је узвикнуо: „Људи ови унутра су потпуно полудели! Ено их рву се!“.

Поглавље VIII

ПОСЛЕ ПАУЗЕ

За протеклих пола века постојања КУД-а било је доста успона и падова и краткотрајних прекида у раду из разноразних разлога (смена генерација, финансијски проблеми и др.).

Време је неумитно пролазило, а празнина која је постојала тражила је да се испуни. Дом културе био је празан, тужан а употребљив. Вапио је за грајом и смехом веселе раздрагане деце и срећне омладине. Чак се ни филмови нису приказивали, који су дуго времене били редовно на репертоару и то одмах сутрадан после премијере у Лазаревцу.

Требало је створити амбијент и услове да се што пре чује музика и песма оних који се несебично дају и себи и изворном народном стваралаштву како би све што знају и умеју на најбољи начин представили својим мештанима и очували старе преношењем с колена на колено нашег праисконског културног наслеђа.

Прекиди који су настајали дешавали су се против воље младих врелачких момака и девојака, жељних и орних за игру и песму.У дужем временском периоду живели смо тешко и лоше оптерећени сукобима (и ратовима) на подручју старе Југославије кроз коју је у свим правцима и временима наступао наш КУД са изузетним солистима за сваку игру понаособ без обзира из којег је краја и народа била та игра.

Политика из ближе прошлости је мало пажње поклањала овим културним активностима. Чак их је омаловажавала и на најригорознији начин потискивала наше изворе народне обичаје и традицију.

Али тај период је на срећу остао иза нас што би рек`о наш народ „БИЛО НЕ ПОНОВИЛО СЕ“.

Поново се на вреочку културну сцену враћа човек који је све што је знао о игри, песми, фолклору и свеукупној нашој српској традицији, за 23 радне године у КУД-у пренео много тога свим генерацијама са којима је радио, а било их је много. Тај човек за незаборав је знате и сами Мирослав Станковић- Музичар.

Безброј је ђака ученика и ученица којима је игра и песма било исто што и ћирилица, таблица множења, колут напред, колут назад. Мирослављев сваки рад доносио је немерљиве резултате и изнедрио је играчке и певачке таленте.

Својим духом, нашу српску традицију зналачки је умео да удахне у свако врелачко дечије срце. Наравно из те игре није искључио ни врелачке омладинце, момке и девојке, а ако се наш музичар добро сећа и његове прве љубави су везане за вреочанке.

8.1. ГЕНЕРАЦИЈА ИЗ 70-тих

По сећању Гордане Кулић, прича о игри и песми њене генерације, опет почиње у основној школи и опет је ту незаобилазни наставник музичког васпитања, ентузијаста и заљубљеник у све што носи одлике народног мелоса и игре, Мирослав Станковић.

Под његовом диригентском палицом (фолклор, песма и хорско певање), формира се још једна успешна генерација младих вреочана у КУД-у „Диша Ђурђевић“.

Давне 1967.године у сали за физичко васпитање основне школе у Вреоцима праве своје прве играчке кораке Гордана Маринковић и Нада Герасимовић са својим вршњацима и вршњакињама са којим убрзо наступају и на „професионалним“ вреочким даскама Дома Културе као чланови фолклорне секције КУД-а.

Гоцина прича тече даље...

Године су се низале једна за другом, а са њима је расла и наша љубав према народним играма и песмама. Од 1974. године број чланова КУД-а се повећао, а расла је заинтересованост деце и омладине за дивним дружењем игром и песмом. Ни тада КУД није имао своју народну ношњу ишли смо по селу, или је свако од своје баке узимао оно што им је остало од старине: јелек, блуза, чарапе, сукња, појас, капа, опанци итд.

Пробе су се одржавале у Дому Омладине, садашњој Пирамиди чије су просторије биле одмах до Дома Културе у самом центру места. У зимском периоду смо имали дежурне играче који су рибали салу, ложили ватру у старој пећи, односно припремали салу за пробе. У тадашње време није било оволико кафића, па млади нису слободно време проводили узалуд, већ су та дружења била права, људска, искрена и романтична. Рађале су се прве љубави и права искрена пријатељства. Чланови КУД-а су били организатори разних дружења: посела, рођендана, излета и игранки које су одржаване викендом. Сала је увек била претесна да прими све оне који су желели да се разоноде уз песму и игру до касно у ноћ. Та дружења у новом дому омладине била су спонтана незаборавна и вечна.

У то време, када је постојала и поштовала се хијерархија у породици, школи и на улици пробе су биле испуњене стваралачким радом, поштовањем и нико се није обазирао на тешке тренутке који су пратили један овакав рад. Паузе за време проба биле су кратке и није се смело чак ни причати док су увежбаване брижљиво осмишљене кореографије. Тада је било мало афирмисаних музичара који су били вољни да помогну наш труд и рад. Једини који су нам у то време стварно помагали, како на пробама тако и на нашим концертима били су Живко Јеремић и његов брат Драган, Саша Мандић и Ивица Клиновски. Проблем превоза у то време био је велики те смо на сва гостовања путовали сопственим колима којих је тада било јако мало, па се некад ишло и пешице (Велики Црљени, Јунковац, Медошевац). Поред фолкорних наступа попуњавали смо концертне представе и драмским наступима уз велику подршку Зорана Белошевића који их је режирао.

Уметнички руководиоци фолклорног ансамбла били су Бранко Синђелић и Жика Бељић, а чланови председништва Зоран Арсенијевић-Флоки (тада председник омладине), Зоран Бељић и Слободан Иванковић.

Централни догађај тада је била свечаност поводом Дана Младости 25-ог маја и учешће на Општинском слету који се редовно организовао на терену ФК „Колубара“ у Лазаревцу. Појавити се и учествовати је била велика част и обавеза што је красило само најбоље, а ми смо били ту.

Као један од најзапаженијих КУД-ова у општини често смо позивани и наступали смо:

- за дане мајске смотре у Дому Културе Спасенија Цана Бабовић у Лазаревцу,

- за Дан Републике у Дому Културе у Чибутковици,

- поводом такмичења певача аматера наше општине као организатори и суорганизатори у местима Вреоци, Зеоке, Медошевац и Јунковац,

- на концерту поводом прославе годишњице ФК Турбина што је оставило веома снажан утисак на наше мештане на привременом раду у иностранству и нагнало их да поклоне комплет дресова фудбалерима, а ми смо очекивали дресове за нас (народну ношњу), која нам је недостајала, али руку на срце била је много скупља од „обичних“ фудбалских.

У овом периоду је кроз КУД прошло преко 60 чланова. Неки од њих су успешно наставили своју играчку каријеру, а најуспешнији је био Милисав Саватијевић који је заиграо у КУД-у „Фрула“ у Београду. Тада су се највише играле игре из Србије (Шумадија, Нишава, Пирот и Буњевачкње игре).

Због оскудице у народној ношњи за наступе на концертима исту смо позајмљивали од наших колега и пријатеља из КУД-а „Рудар“ Рудовци и КУД-а „Младост“ из Степојевца, са којима дуго година изврсно сарађујемо.

Из овог периода датира и допуњени Статут КУД-а који је испратио промене и био прилагођен новом времену. Са својим културним наслеђем и нашим организованим дружењем Вреоци је било расадник неговања љубави и другарства међу нашим народима, а све је било прожето очувањем културне баштине наших народа. Сви чланови ове генерације нашег КУД-а били су својеврсни амбасадори културе где год смо наступали, а то је повећавало нашу одговорност и жељу да на пробама и концертима достигнемо свој максимум.

8.2. Момци и девојке

Они који су обележили ову генерацију су:

  • Драган Степановић,
  • Радосав Радоњић,
  • Милојко Пантелић +,
  • Слободан Петковић,
  • Мирослав Радивојевић,
  • Живота Лукић,
  • Анита Пухало,
  • Гордана Маринковић-Кулић,
  • Милица Новаковић,
  • Даринка Арсенијевић,
  • Светлана Нешић,
  • Нада Герасимовић,
  • Љиљана Арсенијевић,
  • Станислава Милић,
  • Велинка Пантелић-Цица,
  • Горан Филиповић-Гоги +,
  • Драган Поповић,
  • Милисав Саватијевић-Цукин +,
  • Митровић Мирослав-Раћин.

8.2.1. Горан Филиповић

image

Горан Филиповић-Гоги +, рођен је 1961.године у Вреоцима где је завршио основну школу. Средњу електропривредну школу завршава у Београду и радио је у Колубара Метал Вреоци. Био је ожењен супругом Весном са којом је добио кћи Марину. Врло рано је почео да игра у КУД-у са момцима његове генерације и био је један од најталентованијих играча генерације. Прерано је отишао са животне и играчке сцене јер је свој млади живот изгубио у трагичној саобраћајној несрећи. За њим ће вечно туговати родитељи, брат, кћи, супруга и братанци од којих је Иван наставио његовим играчким стопама.

8.2.2. Милисав Саватијевић -Цукин

image

Милисав Саватијевић -Цукин +, рођен је 1961.године у Вреоцима где је завршио основну школу. У Лазаревцу завршава занат за бравара у школи ученика у привреди. Радио је у РЕИК Колубара „Прерада“. Од малих ногу је играо у КУД-у и био је веома омиљен код својих вршњака, посебно код девојака јер је био непосредан, срдачан и дружељубив. Велики играчки таленат и умеће омогућили су му да заигра и наступи у КУД „Фрула“ из Београда. Једно време је играо и за „Рудар“ из Рудоваца. Болест га је прерано отргла од живота, песме и игре и умро је 2002.године.

8.2.3. Драган Степановић

image

Драган Степановић је један од оних играча који су обележили генерацију 70-тих. Радо се сећа тог времена и поносан је на своје две ћерке Марију и Ивану које су наставиле играчким његовим стопама, мада се баве модерним плесом. Посебно Марија која успешно игра у Београду.

Драган је радни век провео у ТЕ Колубара Велики Црљени где је као цењени радник и старешина смене био омиљен међу колегама и пријатељима за које је имао увек лепу и топлу реч. Данас се успешно бави приватним бизнисом заједно са братом Добросавом.

8.2.4. Радосав Раја Радоњић

Радосав Раја Радоњић, радник Колубаре Прерада реф. Радних односа, сада на функцији пред. Савета Месне Заједнице Вреоци дугогодишњи је члан КУД-а где је наступао као играч, глумац, водитељ и режисер драмских представа (Коштана, Голгота душа, Дозвола за изградњу куће-скеч и др.).

И као играч, и као водитељ, и као глумац, и као режисер, а посебно данас као пред. СМЗ даје максималан допринос раду КУД-а и подржава активности свих добронамерних вреочана који са успехом чувају, негују и одржавају рад и наступе КУДа.

Иницијатор је поновног окупљања играча ветерана који су оставали изузетан утисак својим наступом на сцени и после толико година паузе.

Како је ово година јубилеја, његов допринос је још и већи јер жели да на прави начин све буде обележено, запажено и забележено за младе који долазе и који ће тек доћи у додир са игром, песмом, глумом и функционисањем Културно Уметничког Друштва Вреоци.

image

Данас као породичан човек поред супруге Верице и ћерке Наталије, чији је син дедина велика радост, живи уз сам Запис – место на коме се некада окупљало цело село да уз свирку игру и песму прослави значајне празнике и догађаје.

Са великом енергијом задњих година, предводећи своје мештане, покушава да нађе најбоље решење за проблем пресељења Вреоца који превазилезе снагу било којег појединца. Бави се туризмом као дипл.менаџер, путујићи по бившој Југи и околним земљама како би одабрао најбоље дестинације пре свега за своје мештане.

8.2.5. Слободан Петковић

image

Слободан Петковић, још један представник ове сјајне генерације који је запамћен по изврсним играма и несебичном другарству према колегама и млађим генерацијама, живи у Вреоцима, ожењен је и има троје деце и унучиће, а ради у Комбинату Колубара. Користи сваку прилику да помогне рад КУД-а и да пренесе своја знања и утиске на млађе.

8.2.6. Мирослав Радивојевић

Мирослав Радивојевић, актуелни председник КУД-а, почео је да игра у младим данима, а успешно је наступао и за ветеране од момента када су обновили своју активност (тј.поново се попели на даске).

image

Своје председниковање обавља са великом љубављу и ентузијазмом тако да ће сигурно бити запамћен као један од најревноснијих и најмарљивијих вођа КУД-а. Организује и успешно реализује велики број наступа, путовања и турнеја (Ресавица, Велика Плана, Хрватска, Грчка, Аустрија, Немачка и тд.).

Радни век проводи у Колубари Метал Вреоци. Прерано је остао без супруге па највећу радост и задовољство налази у кругу своје породице поред ћерке Ане и унука Матеје са којима је нераздвојан. Кад год се укаже прилика унук прати деду иако има само две године. Покушава да му се реваншира за предиван вртић који је деда саградио у дворишту са свим пратећим справама за играње (љуљашкља, клацкалица, тобоган, шведске мердевине и доста других елемената).

8.2.7. Живота Лукић

Живота Лукић, још један од играча ове генерације успешно је годинама наступао за први ансамбл и за ветеране те сада обавља послове уметничког руководиоца припремног ансамбла. Овај ансамбл је будућност КУД-а, а сачињавају га најмлађа вреочка дечица која са пуно воље и жеље од Животе уче прве играчке кораке и наступ на сцени.

image

Ако се понекад појави и по која грешка (изгубе опанак на бини и сл.) њихови наступи су увек пропраћени бурним аплаузом присутних што им измами осмех на зајапурене образе и одагна им трему и нелагодност помажући им да учврсте њихову упорност и истрајност за песму и игру.

Да ивер не пада далеко од кладе доказује пример његове породице која је комплетно везана за КУД. Жена Светлана је економ, док су ћерке активно играле у ансамблима а сада гаје своје ћерке што деди причињава велику радост и често им прича ову причу. Наиме требало је отићи на важно путовање, а Ласта откаже аутобус у задњем тренутку. Само је приватник имао чиме да их вози, а пара у каси КУД-а нема. Деда Жиле, тада пред. КУД-а, као добар српски домаћин истера крмачу на пијацу и она таман залегне за превоз. Дуго је он спомињао ту крмачу, а највише деца док су неком другом приликом нестрпљиво чекала аутобус питајући све около да ли ће однекле наићи Животина крмача како би се превезли на време.

Живота је члан програмског савета и Председништва КУД-а, поред активности уметничког руководиоца припремног ансамбла, али је у једном периоду обављао веома успешно послове председника КУД-а.

По занимању је електричар и радник ЕД Лазаревац.

8.2.8. Ранко Ранковић

Ранко Ранковић, медошевчанин, сада живи у Вреоцима са породицом супругом и ћерком која је срећно удата и гаји две ћерке, дедине унуке, са којима се он радо игра.

Наступао је дуго година као играч са неколико генерација на великом броју концерата где се посебно сећа наступа у Словенији и Немачкој. Као добар играч имао је могућност да са КУД-ом путује на манифестације и у иностранству.

Ради на коповима Колубаре као багериста.

8.2.9. Милица Новаковић

image

Милица Новаковић – Јаџић, припада генерацији девојака које су са великим ентузијазмом и вољом проносиле и приказивале најлепше елементе народних игара. Живи у Вреоцима са супругом Драганом, ћерком Маријом и сином Павлом и данас се успешно бави приватним бизнисом.

8.2.10. Даринка Арсенијевић

image

Даринка Арсенијевић – Јовичић, уз Милицу, Гоцу и остале девојке ове генерације наступала је, више година, као играч КУД-а. Обзиром да је рано остала без мужа, који је трагично изгубио живот, посветила се сину Горану и смањила своје ванпородичне активности. Запослена је у апотекарској установи Београд и скоро све своје слободно време проводи уз унука Матеју.

8.2.11. Светлана Нешић

Светлана Нешић – Жарковић, припада генерацији касних 70-тих година и кратко је наступала у играчком ансамблу. Живи у породичном домаћинству у Вреоцима са мужем Драганом, ћерком Драганом и сином Милошем који је наследио таленат од мајке али се бави модерним плесом. Ради као матичар у месној канцеларији Вреоци.

8.2.12 Љиљана Арсенијевић

image

Љиљана Арсенијевић, економиста у Колубара Прерада, удата, мајка двоје одрасле деце радо се сећа својих играчких наступа у КУД-у из оног времена када је са својим вршњацима давала велики допринос очувању наше традиционалне игре и песме.

Кћи Сања се успешно бави вајарством, а син Александар кулинарством.

8.2.13. Нада Герасимовић

image

Нада Герасимовић, је први свој наступ као играч имала у првом разреду основне школе где је исказала свој велики таленат за игру и песму. Један је од оснивача секције ветерана са којима је наступала више пута. Успешно је дебитовала у позоришној представи Коштана. Сада у КУД-у обавља функцију секретара и члан је Дисциплинске комисије.

Основну школу завршила је у Вреоцима као носилац Вукове дипломе, а гимназију у Лазаревцу. Радни век проводи у Дому здравља др.Ђорђе Ковачевић у Лазаревцу као шеф кадровске службе, а живи у Вреоцима.

8.2.14. Гордана Маринковић–Кулић

image

Гордана Маринковић–Кулић, представља вероватно најуспешнијег члана КУД-а од оснивања до данас, јер се исказала у свим активностима почев од играчице у ансамблу до солисткиње, певала је у хорској секцији, глумила и наступала у драмској секцији и основала групу „Ђердан“ која негује стару српску песму, а један је од иницијатора формирања групе ветерана са којима је успешно наступала.

Обављала је разне функције почев од секретара КУД-а па до члана председништва, дисциплинске комисије, програмског савета и благајника.

Своје прве играчке и певачке кораке прави у КУД-у „Диша Ђурђевић“ под будним оком легендарног Мирослава Музичара, а упоредо игра и у КУД „Абрашевић“ Београд. Била је редовни члан хора О.Ш. Вреоци, а право певачко искуство гради у хору РТБ Београд где наступа и као солиста међу 60 девојака. Наступала је на многим хорским такмичењима па и такмичењу европских хорова, а за Дан Младости 25.маја је певала Мокрањчеве руковети тадашњем Председнику ТИТУ у Дому Синдиката у Београду. Дуго ће се памтити њен успешни наступ у улози Коштане коју је одиграла 14 пута гостујући широм Србије (Вреоци, Лазаревац, Лајковац, Нови Бановци, Ресавица, Рудовци, и др).

Свој радни век проводи на месту главне медицинске сестре у предшколској установи Лазаревац, а има више секретарских функција на нивоу града Београда и Републике:

- секретар Удружења медицинских сестара Србије,

- секретар Удружења медицинских сестара Београда,

- секретар Удружења предшколских установа Србије,

- члан је тима за израду закона о раду,

- члан Коморе здравствених радника реп. Србије и координационог тела,

- члан је тима за израду тендера јавних набавки за одржавање хигијене при Скупштини града Београда,

- члан је тима за опремање кухиња предшколских установа града Београда итд.

За свој самопрегорни, несебични и успешан рад у свим поменутим телима и удружењима 2004.г. на централној прослави Међународног дана медицинских сестара Света, 12.маја добија највеће признање које једна медицинска сестра може да добије а то је «Сребрни знак Флоренс Најтингел».

image

У својим Вреоцима је један од оснивача Еколошког друштва давних 90-тих, а сада обавља функцију председника ЕД „Вреоци“. О Гоциним многим активностима имало би још да се прича али можда је посебно значајно истаћи њено сећање и импресују за време наступа на врућим вреочким даскама Дома Културе.

Због великог певачког искуства, а на иницијативу уметничког руководиоца КУД-а Бранка Синђелића на многим концертима сам певала наше изворне народне песме. На једном од првих наступа као солиста у својим родним Вреоцима певала сам песму „У Ђул башти крај шимшира“ и доживела праве овације публике. Почела сам песму са великом тремом која је превазилазила све дотадашње (па и за време наступа пред Титом се нисам тако осећала). После бурног аплауза и овација од својих мештана била сам усхићена и презадовољна, добила сам крила, јер се мора признати да се права и истинска признања добијају баш од оних који Вас добро познају и са којима проводите свакодневни живот. Ово никада нећу заборавити јер ме је убедило да сав мој рад и труд имају смисла и добила сам неслућену снагу да у будућности будем још боља и истрајнија, а у трену су однели сав мој умор, трему и напор који сам до тада осећала.

Сећам се и концерта ветерана у Ресавици где смо наступали са Врањанском свитом на отвореном простору. У жару игре Весна и ја нисмо уопште приметиле огромно црно куче које је било тик иза нас све док није почело стравично да лаје. Али ветерани спремни на сва искушења и овога пута, слеђена срца, нису престали да играју и да се смеше. Куче је лајало а ми смо играли уз стрепњу да нам не поцепа шалваре. Лако ћемо за ујед али ко ће економу оправдати поцепану ношњу.

Живи у породичном окружењу у Вреоцима са супругом Лолом и синовима Николом и Владом.

8.2.15. Бранко Синђелић,

Бранко Синђелић, дугогодишњи уметнички руководилац је заслужан за многе успешне потезе и кораке који су КУД-у донели признања и похвале.

Имао је велики ауторитет код младих људи тог времена јер је својим примером, ликом и делом могао да све што осмисли спроведе у дело. Радио је са свим ансамблима али посебно са младима и ветеранима.

Члан је председништва КУД-а, а до пре две године био је кореограф ансамблу ветерана који је направио БУМ на врелачким даскама, јер су наступили у пуном сјају.

Упоредо се бавио и друштвено политичким радом и истакао се као организатор радних акција, омиљених међу омладином, којих је у то време било у изобиљу.

Данас живи у родним Вреоцима са супругом и два сина, а ради у електро служби површинског копа поље „Д“ у Барошевцу.

8.3. Прво гостовање-Немачка

Прво гостовање ван граница тадашње наше срећне Југе донело је доста узбуђења, разних доживљаја, догађаја и незгода.

image

То је био одлазак у Немачку у Ридлинген код Улма у рударско насеље слично нашим Вреоцима после позива МЗ Вреоци. КУД је у добром расположењу кренуо у свитање беле зоре аутобусом Ласте и то у пола цене, а возачи Васа Стојановић и Рајко Антонијевић обећали су пријатну и безбедну вожњу ако треба и на крај света. Ту су они остали осам дана и дочекани су са великом пажњом и гостопримством за незаборав.

Уживали у чарима Немачке дружећи се и обилазећи знаменитости тога краја. Чак су стигли и на излет до извора Дунава испод планине Шварцвалда.

Уметнички руководилац је био Бранко Синђелић, а кореографије су биле: Србија, Нишава, Врање, Југославија, Руговске и буњевачке игре и шаљиви Банат. Домаћин дружења био је вреочанин пок.Мија Станковић-Лаца који је угостио и представнике МЗ и ОШ школе. За то време одржали су два концерта са гостима Томом Здравковићем и Жиком Маринковић Шумцем, а фрулаш је био Тома Радовановић. Ово је један од лепих доживљаја из Немачке али се неколицина њих сећа и једног веома непријатног који се збио на самом почетку путовања.

Наиме када је наш вреочки караван стигао до границе и када је вођи пута затражен колективни пасош (тада се тако путовало у групи) једном члану КУД-а је недостајала крштеница и граница се није могла легално прећи. У Марибору око 21 час почиње битка са временом и километрима. Аутобус се враћа и паркира непосредно поред аеродрума где ће караван коначити док се вођа пута и играч без крштенице не врате из вреочке месне канцеларије. Изнајмљени такси са спретним и брзим возачем стиже у глуво доба у Вреоце и започиње акција извлачења шефа месне канцеларије Хранислава из толих поњава под шифром „ХИТНО КРШТЕНИЦУ `ВАМО“. Крећу назад задовољни обављеним послом али не лези враже. Кад су ђернули у крштеницу видеше да је Хранислав онако бунован заборавио да лупи штамбиљ, а како и не би кад је и пре поласка био на мукама. Његове две унуке су биле у каравану а и иначе је једва наговорио зета, Радовина, да им дозволи одлазак у Немачку. Пометњу која се догодила у породици и какве су им мисли пролазиле кроз главу можете само да предпоставите. Вратише се из Степојевца и оверише крштеницу.

Стигли су у Марибор ујутро око 9 часова, али друштво које је остављено да дрема у аутобусу није дангубило. Свирачи узели инструменте у руке, а играчи развезли коло и одрадили фантастичан концерт под врелим небом поред аеродрума у Марибору. С обзиром да су каснили 12 сати интервенције су уследиле са свих могућих страна и нивоа. Где су? Што их нема? Шта им се десило? Када су се коначно појавили на граничном прелазу, после силних интервенција нико им више није тражио крштенице нити правио зачкољице јер им је граница била широм отворена. Нећу Вас мучити више згодама и несташлуцима ове веселе и стасите генерације по Немачкој. Нека се они присете сами и нека причају својој дечици како је то било.

Наводимо списак за Немачку по сећању учесника:

  • Даниловић Зорица,
  • Стојановић Славица,
  • Ђоковић Снежана,
  • Арсенијевић Љиљана,
  • Војисављевић Лолита,
  • Сајић Биљана,
  • Синђелић Љиљана,
  • Синђелић Биљана,
  • Јеремић Светлана,
  • Пантелић Ленка,
  • Пухало Анита,
  • Сајић Снежана,
  • Пантелић Дејана,
  • Степановић Славица,
  • Станковић Драган,
  • Радоњић Радомир-Раја,
  • Пантелић Синиша,
  • Кнежевић Мирољуб,
  • Чолић Зоран,
  • Радивојевић Мирослав,
  • Стојановић Радиша,
  • Бељић Миломир,
  • Пухало Крешимир,
  • Лукић Живота,
  • Бранковић Мирослав,
  • Арсенијевић Љубомир,
  • Ранковић Ранко,
  • Стојановић Дарко,
  • Миливојевић Живко.

Са овим путницима ишли су и пред.МЗ Вреоци Брана Бранковић, Милојка Потић и Маја Вукић наставнице ОШ. Припреме и пробе за први одлазак у Немачку биле су жестоке и веома напорне јер су одржаване свакодневно да би се играчи што боље припремили и приказали својим домаћинима што квалитетнију и лепшу игру.

Кореограф који је тада максимално помагао чланима КУД-а да све буде што квалитетније увежбано и одиграно је Бата Арсенијевић (данас води КУД Димитрије Туцовић из Лазаревца).

Спонзори који су несебично помогли ово прво путовање у иностранство, поред „Ласте“ су били и „Колубара Прерада- сушара и Пов.коп „Тамнава“.

Поглавље IX

ГЕНЕРАЦИЈА 80-ТИХ

Ова генерација је обележила своје деловање многим концертима, приредбама, драмским извођењима и свим осталим културним догађањима и дала посебну чар наступима КУД-а. Њихови наступи су очекивани са нестрпљењем и увек били награђени спонтаним аплаузима и овацијама.

9.1. Антонијевић Драган

Антонијевић Драган -Лола, који је основну школу завршио у Вреоцима као примеран ћак и запажени таленат за спортове, игру и песму, одлучио се за флолклор и незаменљиви је члан првог ансамбла КУД-а.

На вреочкој бини је још од 1982 и игра и даље. Огледао се и као глумац и одиграо улогу Миткета у Коштани што је публика веома похвално оценила.

Он је веома активан и вредан члан КУД-а, члан Председништва и актуелни потпредседник.

Ипак и други Лолин таленат није остао неискоришћен. Завршио је школу за рекреатора и успешно тренира петлиће ФК „Турбина“ будуће велике фудбалске асове.

Ради на месту ВКВ електричара у Колубара Прерада, ожењен је супругом Слађаном, а син Филип ће бити велики фудбалер као деда Николица, каже нам Лола у поверењу.

9.2. Крешимир Пухало

Крешимир Пухало, дугогодишњи члан КУД-а играч и уметнички руководилац предводи генерацију 80-тих година. Као и дотадашње генерације и ова је радила у веома отежаним условима. Пробе су одржаване у Дому Омладине, а у зимским условима одређивани су редари који су долазили сат времена пре почетка пробе да изрибају салу и да наложе ватру да би се кобејаги створили повољни услови за игру.

Али салу није могла да загреје танка једносатна ватра у старој вуруни већ млада срца и међусобне симпатије полетних вреочких момака и девојака. Тако су се све пробе завршавале весело и у прегрејаној атмосфери која је сигурно обезбеђивала и наредни долазак (о вуруни нико није ни размишљао).

Пошто је у дугом временском периоду рада за све КУД- ове хронична бољка била прескупа народна ношња и нико није имао комплетну спрему за различите кореографије међусобно су се испомагали и позајмљивали је једни другима. Наш КУД је тада зајмио ношњу од колега из Лазаревца из КУД-а „Димитрије Туцовић“.

Тада смо на репертоару имали већи број кореографија и извођачких тачака као што су: (Шумадија, Игре са Старе планине, Југославија, Посавина,Буњевка и друге.

То време је обележио велики број наступа на територији општине Лазаревац и ван ње (Ниш, Рајац, Боговађа).

Памтимо згоду са наступа у Нишу када је одржан концерт за акцијаше Лазаревца који су ту били на радној акцији. Руководство КУД- а доноси закључак да се сви врате у Вреоце одмах после приредбе али чланови ансамбла праве договор са уметничким руководиоцем Крешимиром и колективно беже у град не обавештавајући никога. Ту остају до поноћи и носе са собом успомену за незаборав из Ниша.

Крешимир Пухало крајем осамдесетих прелази да живи и ради у Ореовац код Пожаревца где оснива КУД „Војислав Илић Млађи“ и остварује се лепа сарадња између нашег и овог новог КУД-а.

9.3. Ова генерација

Ова генерација је окупила око четрдесетак чланова а то су:

  • Зорица Даниловић,
  • Славица Даниловић,
  • Славица Делић,
  • Сандра Станковић,
  • Сања Пауновић,
  • Биљана Сајић,
  • Снежана Сајић,
  • Злата Синђелић,
  • Миомира Синђелић,
  • Гордана Милинковић,
  • Анета Анђелковић,
  • Лолита Воисављевић,
  • Марина Пухало,
  • Љиљана Степановић,
  • Милена Вукић,
  • Диана Стојановић,
  • Биљана Јаковљевић,
  • Слађана Јаковљевић,

Играчи који су пратили ове девојке су скоро у истом броју обележили генерацију 80-тих:

  • Ивица Ђурић,
  • Горан Пантелић,
  • Ненад Пантелић,
  • Драган Антонијевић,
  • Живко Пекић,
  • Бобан Пантелић - Жока,
  • Срећко Саватијевић,
  • Зоран Лукић,
  • Дражен Радовановић,
  • Саша Војисављевић,
  • Зоран Вукашиновић,
  • Бобан Стефановић,
  • Горан Милинковић,
  • Славко Бирчевић-Цале,
  • Миломир Гордић,
  • Илија Вукић.

Свираче су предводили хармоникаши Саша Филиповић и Саша Мандић.

9.4. Иницијатива

На иницијативу Животе Лукића и Горана Пантелића договорено је са директором ОШ у Вреоцима, Светозаром Марковићем Цанетом, 24.јануара 1997.год да се изврши упис нових чланова КУД-а пре свега ученика и ученица који имају талента, дара и интересовања за изворну народну игру и песму, а потом и оних који имају само велику жељу уз гаранције да ће и они научити праве кораке од врсних и марљивих уметничких руководиоца КУД-а.

Са радом се кренуло у просторијама основне школе да би се после пар месеци преселили у храм Културе Вреоци који је вапио за, по ко зна који пут, песмом, игром и грајом веселе дечице и вреочке омладине.

Нова генерација је у свом досадашњем десетогодишњем раду имала доста успеха а и понеки пад. Први наступ ове генерације је био после само шест месеци вежбања и уигравања за мајски празник Спасовдан, преславу села Вреоци, у сарадњи са КУД „Колубара“ из Великих Црљена и КУД „Соко“ из Соколова. Активности КУД-а су текле брзо па је већ 09. јуна 1997.г одржана скупштина на којој је изабрано радно председништво које је донело одлуку о обнављању регистрације Друштва јер је претходно била пауза у раду. За председника је изабран Живота Лукић, за потпредседника Тиберијус Лукић, а секретарску дужност је обављао Миломир Максимовић дипл.правник који је својим стручним знањем помогао да се обнова регистрације обави у најкраћем року. Тада је установљено и Председништво кога су поред поменутих чинили и Зоран Арсенијевић-Флоки, Радовин Сајић, Стаменка Ранковић-Цана +, Вучковић Стана, Слободан Ђокић и Радосав Радоњић-Раја. Све активности су убрзане максимално како би КУД профункционисао што пре па је експресно израђен и „нови“ Статут јер се стари није мога лако пронаћи.

9.5. Статут

9.6. Први контакти

Први контакти и сарадња тадашњег ансамбла остварена је са КУД-ом из Свилајнца где је добијена прилика да овај састав први пут гостује ван граница лазаревачке општине и то на Синђелићевим данима у Свилајнцу. Ту је договорено и утврђено познаство и сарадња са КУД-ом „Бранислав Нушић“ из Ресавице. Са њима и дан данас имамо изузетну сарадњу.

Годишњица КУД-а „Диша Ђурђевић“ обележена је општинском смотром фолклора на којој су учествовала Културно уметничка друштва са територије општине Лазаревац и то КУД „Младост“ Степојевац, КУД „Колубара“ Велики Црљени, КУД „Рудар“ Рудовци.

image

Четири године узастопно је одржавана општинска смотра фолклора да би потом прерасла у смотру ширих размера која је окупила и фолкорне ансамбле ван територије општине Лазаревац.

Кроз ту смотру је прошло доста друштава као што су: КУД из Нових Бановаца, КУД са Уба, КУД из Младеновца, КУД из Шапца, КУД „Електропорцелан“ из Аранђеловца, КУД из Ниша, КУД „Младеново“ из Младенова и многи други.

9.7. Други излазак

Други излазак овог ансамбла ван граница наше земље био је одлазак у Беч где је приказан леп уметнички програм пробирљивој бечкој публици. Домаћини члановима нешег КУД-а били су чланови КУД „Стеван Мокрањац“ којим руководи Драгиша Милошевић.

Заједнички наступ отвориле су наше девојке химном «БОЖЕ ПРАВДЕ» из групе „Ђердан“ којом је дириговала Гоца Кулић. Понети су најлепши утисци са овог првог гостовања из Беча а рад у КУД-у је настављен несмањеним темпом.

image

После првог концерта који је изузетно примљен и поздрављен од публике изненада се појављује непозната, лепа и згодна госпођа у тада супер модерном кожном комплету. Баца око на нашег стаситог делију у врањанској ношњи и обраћа се домаћину питајући га нешто на немачком језику.

После његовог одговора љутито је одбрусила и напустила салу. Све то примећује наш вреочки делија који је пажљиво посматрао заносну Немицу и чији је адреналин већ био достигао горњу тачку немира. „Шта рече ова Вила Равијојла?“ упита домаћина Воју. Ништа посебно само је упитала да ли си слободан вечерас. И шта му ти одговори чика Војо?. Рекох ниси слободан. Па што ми то учини црни чика Војо. Стигни је одмах и доводи овамо. Ко ти је уопште рекао да нисам слободан. Али плавуше више не беше. Онако љута брзо се изгубила у бечком повечерју. Вратише се из Беча, али од братства и јединства са бечком плавушом не беше ништа.

У даљем марљивом и амбициозном раду наш КУД је остварио добру сарадњу са КУД-ом „Велика Плана“ из Велике Плане, КУД-ом „Први мај“ Пирот, КУД „Абрашевић“ Шабац, КУД „Др.Младен Стојановић“ из Младенова, КУД „Бранко Радичевић“ из Нових Бановаца, КУД „Константин Станко Пауновић“ из Ниша, КУД „Јанко Катић“ Младеновац, КУД- овима „Стеван Мокрањац“, „Младост“ и „Јединство“ сви из Беча.

Истичемо и да ова генерација није имала сву потребну опрему (народну ношњу) за сплетове игара које је имала у свом репертоару, тако да ју је у почетку позајмљивала од КУД-а „Колубара“ Велики Црљени.

Ова генерација КУД-а, после десет година успешног и плодног рада има на репертоару богат уметнички програм и кореографије као што су:

- Игре из шумадије (кореограф Милан Максимовић- Макса),

- влашке игре (кореограф Милан Андијевић дир.Абрашевића),

- игре из околине Лесковца (кореограф Мирјана Нешковић),

- игре из Горњег Високог (Бранко Стевановић из Лазаревца),

- игре из Мачве (кореографи КУД-а),

- игре из околине Риљца (кореограф Милан Максимовић),

- Шопско тројно (кореографи КУД-а),

- шопске игре (кореографи КУД-а),

- Врањанска свита (кореографи КУД-а),

- игре из околине Књажевца (кореограф Пашко из Крагујевца) и

- игре из Македоније (кореограф Бата).

9.8. Златни опанак

Један од највећих успеха ове генерације је остварен на Сабору „Златни опанак“ 2004.год у Ваљеву.

На том Сабору са кореографијом „Оће чича да ме жени“ - игра из околине Риљца коју је урадио кореограф Милан Максимовић, међу 64 друштва који су учествовала освојена су два пехара и то: за најбољи извођачки пар (Драган Антонијевић и Драгана Крсмановић).

КУД 2004.год одлази на Скуп крајишника Мали Градац где су на Сабору српског фолклора учествовала сва српска друштва са територије Хрватске. Међу тих 46 друштава наш КУД је наступио у ревијалном делу програма. Формиран је хор под руководством Зорана Врбашког које је неговао и изводио српску духовну музику. Наступали су на разним манифестацијама, а и у духовним храмовима за време великих црквених празника.

Већ поменута група „Ђердан“ формирана је на иницијативу тадашњег Председништва, а за уметничког руководиоца именована је Гордана Кулић која је добила праву прилику да своје велико певачко искуство и таленат пренесе млађима. Ова група у свом саставу има 18 девојака које обрађују и изводе старе народне песме, додолске песме, староградске, духовне и многе друге. Са староградским песмама успешно наступају у Скупштини Града Београда на Конгресу медицинских сестара Београда. На сусретима Здравствених радника Србије, који се редовно одржава на Златибору, наступају заједно са иностраним извођачима где су увек запажене по својим оригиналним интерпретацијама.

Поред ових редовних гостовања наступале су у Ресавици, Пироту, Сланкамену и обавезно у свом родном месту Вреоци. Ову групу чине, пре свих Гордана Кулић, уметнички руководилац и певач, па Терзић Данијела, Сања Милетић, Виолета Маринковић, Драгана Крсмановић, Ивана Крсмановић, Кристина Ђурић, Марија Ђурић, Милица Бељић, Настасија Срећковић, Јелена Пантелић, Данијела Иванковић, Марина Иванковић, Јована Иванковић, Јелена Лукић, Катарина Лукић, Јасмина Лукић, Бранкица Матић.

9.9. Спонзори

Развојем и професионалношћу КУД је стекао симпатије у народу и појављују се људи добре воље који су својим спонзорством помогли да се оствари прилика и могућност за набавку све потребне опреме:

- Воја Антонијевић члан КУД-а из Вреоца и члан КУД „Јединство“ из Беча, пуно заслужан за оба гостовања у Бечу и увек се појављивао као спонзор друштва.

- Радослав Саватијевић – Кене који је више пута новчаним прилозима помогао рад КУД-а иако није никада био активни играч.

- Неша Пауновић, приватни предузетник чије су финансијске помоћи увек долазиле у прави час иако није био активни играч, воли песму и игру и својим синовима показује примером како се подржава рад друштва.

- Бора Ђурић о коме смо у првом делу изнели најважније детаље.

- Велики број вреочана који невеликим али значајним средствима помажу рад КУД-а али посебно напомињемо да скоро све занатске и трговинске радње учествују у донацијама (трговци, фризери, пекари, механичари, млинари и остали).

- Скупштина градске општине Лазаревац преко фонда за културу, задњих година одваја део средстава која су и намењена за рад КУД-ова.

- Савет месне заједнице, у чијем раду учествује део чланова КУД-а, значајном инвестицијом је омогућило набавку озвучења и многих других потребних реквизита за рад.

Једна од најпознатијих кућа за производњу народне ношње је „КИРИ“ власника Миломира Алексића из Калуђерице код кога је било могуће купити било који део ношње, од капе до опанка који су верно представљали сваки део опреме потребне за рад нашег фолклорног ансамбла.

image

Он је један од најмлађих опанчара у Србији али са дугогодишњом породичном традицијом. И отац и деда су му били опанчари који су Кирију пренели праву љубав и тајне опанчарског заната тако да он у сваки опанак уноси пуно умећа и део душе.

Данас КУД располаже свим потребним костимима-ношњама за све сплетове који се налазе на репертоару, а то отавља изузетан утисак код публике којој се верно представља сваки битан детаљ кореографије.

Рад увек доноси успех и признање тако да је 2005.године уследио позив из Грчке на фоклорни фестивал ПЕВКОХОРИ на коме су учешће и наступ имала и друштва „3 октобар“ Ново Село, „ИЗВОР“ Врњачка Бања, „МЛАДОСТ“ Нова Пазова, „ЕЛЕКТРОПОРЦЕЛАН“ Аранђеловац, „ЂОКА ПАВЛОВИЋ“ Београд поред многих других друштава из наше земље и блиског окружења.

Поглавље X

САДАШЊЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

За десет година рада ове генерације кроз КУД је прошло много девојака и младића:

  • Валентина Самарџија,
  • Мила Гајић,
  • Слађана Синђелић,
  • Слађана Крсмановић,
  • Слађана Радосављевић,
  • Бојана Ранковић,
  • Данијела Терзић,
  • Јелена Лукић,
  • Јасмина Лукић,
  • Ана Радивојевић,
  • Јелена Јеремић,
  • Александра Петковић,
  • Јелена Бељић,
  • Катарина Марковић,
  • Гордана Антонијевић,
  • Маја Новаковић,
  • Зорана Костолић,
  • Јелена Маринковић,
  • Јасна Маринковић,
  • Слађана Госпавић,
  • Јелена Лазовић,
  • Марија Павковић,
  • Бранка Матић,
  • Јелена Синђелић,
  • Мира Лукић,
  • Марина Иванковић,
  • Данијела Иванковић,
  • Јована Срећковић,
  • Јелена Ђоковић,
  • Ивана Ђоковић,
  • Славица Иванковић,
  • Сузана Саватијевић,
  • Гордана Саватијевић,
  • Емилија Пантелић,
  • Марица Живић,
  • Марија Митић,
  • Драган Синђелић,
  • Дарко Пантелић,
  • Милош Бишкупић,
  • Јован Миладиновић,
  • Радиша Крсмановић,
  • Владимир Јеремић,
  • Милош Граовац,
  • Давор Костолић,
  • Драган Стевановић,
  • Даворин Кахримановић,
  • Небојиша Јаковљевић,
  • Марко Јовичић,
  • Вукашин Ивановић,
  • Александар Поповић-Аца +,
  • Дражен Радивојевић,
  • Горан Антонијевић,
  • Никола Госпавић,
  • Срђан Раденковић,
  • Дарко Гајић,
  • Славко Бирчевић.
image

10.1 Александар Поповић

image

Рођен је 1984.год у Вреоцима. Ту завршава основну школу, а средњу у Лазаревцу. Наставља школовање у Вишој економској школи у Ваљеву које не стиже да заврши јер трагично губи живот у саобраћајној несрећи у Шопићу 2005.године.

Фолклором је почео да се бави веома рано и играо је неколико година. Његов мио лик и дружељубивост остаће дуго у сећању пре свега неутешних родитеља и брата, а и читаве његове генерације. Играчке склоности, таленат и способности наследио је од оца Драгана који је годинама успешно играо у КУД-у.

Музички корепетитори:

  • Милош Антонијевић,
  • Драган Обрадовић,
  • Дарко Жарковић-шеф оркестра.

Сазив Председништва:

  • Драган Станковић - председник,
  • Радосав Радоњић-потпредседник,
  • Биљана Страхињић-секретар,
  • Мирослав Радивојевић-благајник,
  • Славко Бирчевић-члан,
  • Драган Антонијевић-члан,
  • Бранко Бирчевић-члан,
  • Горан Пантелић-члан,
  • Живота Лукић-члан,
  • Светлана Станковић-члан,

Касније је допуњеном новим члановима:

  • Данијела Терзић,
  • Зоран Обрадовић,
  • Жељко Ђокић,
  • Предраг Цветковић,
  • Весна Лукић.

Уметнички руководилац је Горан Пантелић - Панта.

10.2 Децембр 2006

У Вреоцима су гостовали, наши пријатељи, чланови КУД- а из Беча које су наши чланови КУД-а срдачно дочекали и угостили „бечлије“ као прави домаћини.

image

Прво вече су гости представом „Коштана“ и ту је њихов гост био Слободан Боки Милошевић, чије је кларинет у потпуности дочарао амбијент из Бориног дела, то чувено Врање. После позоришне представе настављено је дружење у ресторану „Амиго“. Сви су уживали у доброј храни, пићу и кафици, а за потпуну играчку и певачку атмосфверу био је задужен локални Папенов ансамбл.

Ову посету забележио је лист „Време“ у рубрици дијаспора.

10.3 16. маја 2007

16. маја 2007. године остварено је врло успешно и запажено гостовање у Беч-у које је трајало 3 дана. Домаћин је био КУД „Јединство“ чији је председник Златко Милорадовић срдачно дочекао вреочане и обезбедио добре услове за прихват гостију.

image

До овог дружења је дошло захваљујући нашем вреочанину Воји Антонијевић дугогодишњем члану нашег КУД-а и КУД-а „Јединство“ из Беча. Његов син Ненад (сада има око 30 година), ученик Јовице Петковића свира народну и класичну музику и освојио је све награде и титуле које се додељују за мајсторство на хармоници. Да је ова породица музички посебно надарена доказује и пример деде Душана који је самоуки градитељ ћемана (виолина) и направио их је неколико комада. Једна је у Бечу.

image

Беч древни град валцера на Дунаву тога дана је био град српског фолклора, песме и игре.

image

Угледни гости, међу којима је био и г-дин. Димитрије Зелембаба-први саветник за дијаспору у амбасади Србије у Аустрији, секретар Друге бечке општине Михаел Хубер, г- дин.Малиша Илић са супругом и сарадницима иначе пред.Савеза Срба у Аустрији (Савез само у Бечу броји 156.000 Срба), г-дин. Крешимир Младенсик сек. за културу Друге бечке општине који је и отворио концерт и многобројни представници домаћих медија и ТВ Јаста из Лазаревца.

Програм је трајао преко три сата скоро без паузе (само 15 минута одмора за окрепљење и освежење учесника), а састојао се од 20 тачака:

  1. Здравица и поздрав – Антоније, човек из народа,
  2. Игре из Мачве – КУД Вреоци,
  3. Најава првог дела програма,
  4. Игре из Србије – КУД Јединство,
  5. Игре из околине Књажевца – КУД Вреоци,
  6. Игре из околине Лесковца – КУД Вреоци,
  7. Обичаји крсне славе – позоришна представа КУД Вреоци,
  8. Игре из Шумадије – КУД Вреоци,
  9. Игре из околине Риљца – КУД Вреоци,
  10. Пауза и најава другог дела програма,
  11. Наступ вок.солисткиње – КУД Јединство,
  12. Шопско тројно – КУД Вреоци,
  13. Музичка тачка – оркестар КУД Вреоци,
  14. Шопске игре – КУД Вреоци,
  15. Музичка тачка – КУД Јединство,
  16. Игре из Македоније – КУД Вреоци,
  17. Музичка тачка – оркестар КУД Јединство,
  18. Наступ вок.солисте – КУД Јединство,
  19. Игра Горњи висок – КУД Вреоци,
  20. Здравица за растанак и поновно виђење и одјава програма – Антоније човек из народа.

Поглавље XI

КУД ДАНАС

Ради у три фолклорне секције:

  1. Дечији ансамбл,
  2. Припремни ансамбл и
  3. Први ансамбл.

Уметнички Руководилац Дечијег ансамбла је Живота Лукић а чине га:

  • Јована Живановић,
  • Ана Живановић,
  • Кристина Крсмановић,
  • Марија Ранковић,
  • Јелена Јоксић,
  • Јована Раденковић,
  • Кристина Пауновић,
  • Дејана Терзић,
  • Сања Јовановић,
  • Олгица Илић,
  • Јована Маринковић,
  • Алекса Јовановић,
  • Лазар Вулић,
  • Теодора Бузук,
  • Софија Антонијевић,
  • Снежана Миливојевић,
  • Теодора Антонијевић,
  • Милица Пантелић,
  • Кристина Николић,
  • Исидора Тодоровић,
  • Ивана Ђорђевић,
  • Филип Мандић,
  • Жељана Стојановић,
  • Јована Ђорђевић,
  • Стефан Милинковић,
  • Стефан Дамјановић,
  • Иван Дамјановић.

Ова деца углавном следе родитељске афинитете према игри и песми и долазе у овај ансамбл и из околних места (Шопић, Јунковац).

Уметнички Руководилац Припремног ансамбла је Бранко Стевановић-Бане а чине га:

  • Сања Пауновић,
  • Ксенија Пауновић,
  • Драгана Синђелић,
  • Александра Ранковић,
  • Александра Радивојевић,
  • Милица Ђурић,
  • Ирена Бирчевић,
  • Кристина Ђурић,
  • Милица Маринковић,
  • Наташа Миливојевић,
  • Сузана Радовановић,
  • Санела Сулејмани,
  • Бојана Тошић,
  • Тамара Шљукић,
  • Ивана Жарковић,
  • Драгана Гордић,
  • Данијела Ранковић,
  • Немања Јеремић,
  • Марко Максимовић,
  • Мартин Радивојевић,
  • Дејан Бељић,
  • Страхиња Анђелковић.

11.1. Бранко Стевановић

Бранко Стевановић - Бане је започео играчку каријеру 1985.год у нашем КУД-у код Мишка Милинковића кореографа. Играо је за КУД „Колубара“ Велики Црљени и за КУД „Рудар“ Рудовци. 1998. године је завршио играчку каријеру што би фудбалским жаргоном рекли „окачио опанке о клин“, али наставља марљиво да ради са млађима преносећи им своје велико знање и богато играчко искуство. Од свог колеге Животе, који припрема Дечији ансамбл, преузима већ стасале момке и девојке и марљиво увежбава Припремни ансамбл чији чланови треба да буду увек спремни да замене некога из Првог ансамбла, ако није у могућности да наступи или ако је толико добар играч да сам себи избори место у врху.

Ради неуморно и то у два места и на два фронта. Наиме од 2005.год. увежбава и подиже дечији ансамбл у КУД „Димитрије Туцовић“ у Лазаревцу.

Бане је био талентовани играч али је себе потпуно нашао и исказао кроз наступ уметничког руководиоца где постиже изванредне резултате. Знају га као веома строгог али правичног члана КУД-а чија је љубав према деци баш велика. Ожењен је има супругу Александру која је 16 година играла у КУД-у „Први мај“ Пирот, и две ћерке, Теодору која игра и Тијану која је још мала за фолклор.

11.2. Први ансамбл

Уметнички Руководилац Првог ансамбла је Горан Пантелић-Панта а чине га играчице:

  • Сања Милетић,
  • Јована Ивановић,
  • Драгана Крсмановић,
  • Кристина Ђурић,
  • Ивана Пауновић,
  • Виолета Маринковић,
  • Марија Ђурић,
  • Јелена Пантелић,
  • Катарина Лукић,
  • Настасија Срећковић,
  • Тијана Прчетић,
  • Јелена Тешић,
  • Кристина Марковић,
  • Милица Кнежевић,
  • Марија Миаиловић,
  • Јелена Миаиловић,
  • Ивана Крсмановић,
  • Анђела Митрић,
  • Ивана Бељић,
  • Милица Бељић,
  • Катарина Радивојевић,
  • Марија Вукић,
  • Данијела Јовановић,
  • Ивана Ђоковић.

Од играча у ансамблу су:

  • Иван Радовановић,
  • Небојиша Радојичић,
  • Саша Радосављевић,
  • Драган Антонијевић,
  • Драгo Ђерић,
  • Ненад Јовичић,
  • Милош Радивојевић,
  • Душан Срећковић,
  • Иван Филиповић,
  • Жељко Кнежевић,
  • Ненад Бељић,
  • Слободан Ђурић,
  • Зоран Обрадовић,
  • Сретен Илић,
  • Дејан Спасић,
  • Љуба Стаменковић,
  • Влада Арсенијевић.

Актуелно Председништво сачињавају следећи чланови:

  • Мирослав Радивојевић-председник,
  • Драган Антонијевић-Лола,
  • Нада Герасимовић-секретар,
  • Гордана Кулић-благајник,
  • Бранко Синђелић-члан,
  • Живота Лукић-члан,
  • Горан Пантелић-Панта-члан,
  • Зоран Обрадовић-члан и
  • Иван Филиповић-члан.

11.3. Економи

Светлана Лукић - Цеца и Анета Анђелковић без којих се тешко може замислити беспрекорно опрана и сложена опрема као и спремно освежење и по нека лепа реч за уморне играче што им је толико пута помогло да се ведрији и одморнији врате на сцену.

image

Пре почетка представе оне су ту да за сваког играча одаберу и припреме одговарајућу ношњу зависно од кореографије, а и „добар“ број опанака како би ноге лакше скакутале по суровој бини која ништа не прашта.

Оне су ту и да сваког госта прихвате и домаћински услуже бар шећером и водом какви су нам обичаји стари.

11.4. Оркестар

„Лако“ је коло одиграти и песму отпевати ако те добар оркестар прати. А они су увек ту и сада и раније па наводимо њихова имена не марећи ко је када свирао и којој генерацији је припадао.

Музички корепетитор Иван Клиновски - хармоника, у овом друштву радио са својом генерацијом 1980.г. па је до 2003.г радио и у другим КУД-овима али се увек враћао да помогне нашем ансамблу.

Шеф оркестра Душко Милојевић-труба oд 2003.г са својим музичким ансамблом дао је велики допринос нашем друштву, урадио је много музичких аранжмана и поклонио три кореографије КУД-у и упознао руководство и чланове ансамбла са многим друштвима са којима је он лично сарађивао, а што је посебно било значајно за рад КУД-а.

  • Раде Марић-бас,
  • Мија Радосављевић-хармоника,
  • Немања Бранковић-кларинет,
  • Лана Барош-флаута,
  • Ивана Филиповић-флаута,
  • Дарко Ћирић-бас,
  • Невенка Пантелић-виолина,
  • Младен Миловановић-виолина,
  • Љиљана Марковић-виолина,
  • Горан Миладиновић-Цонки виолина,
  • Бранко Стевановић-гитара,
  • Давор Јованић-бас,
  • Никола Јованић-гитара.

11.5. Горан Пантелић

Горан Пантелић - Панта, Уметнички руководилац рођен је у Лазаревцу 1971.год. Основну школу је завршио у Вреоцима, а средњу у Лазаревцу. Ради на пољу „Д“ Зеоке као сменски електричар.

image

Ожењен је и има двоје лепе деце. Старија кћи игра у дечијем ансамблу КУД-а. Своју играчку каријеру је започео 1985.године у просторијама основне школе Вреоци под руководством Животе Лукића, а касније Крешимира Пухала. После одласка Крешимира прелази 1987.године у КУД „3 октобар“ данашњи „Колубара“ Велики Црљени.

Ту је завршио своју активну играчку каријеру 2000.године. Пуно је захвалан свим кореографима који су преносили своје знање на њега, а он је касније то исто знање даривао млађим генерацијама.

Међу њима бих посебно истакао Мирка Мутапчића, Мирјану Крстић - Бебину, Мирјану Нешковић, Бату Арсенијевић а радио сам и са многим другим добрим кореографима. Свој рад са данашњим првим ансамблом у Вреоцима започео сам 1997.године у просторијама ОШ Вреоци, прича нам Панта. Одаје посебно признање и изражава велику захвалност свим играчима који су имали велико поверење у њега а и он у њих јер су заједнички, уз пуно проливеног зноја, кроз бројне пробе и наступе приказали своје врхунско умеће у извођењу народних игара и уздигли свој КУД на завидан ниво. Сваки њихов наступ је био пропраћен громким аплаузима публике, Панта наглашава следеће: „Оно што сам постигао у овом КУД-у за протеклих десет година рада могу да захвалим само њима, својим играчима“.

11.6. Гордана Мирчић

Водитељ програма, рођена је 1965.године у Панчеву, а основну школу је завршила у Вреоцима као вуковац. У Лазаревцу завршава школу средње усмереног образовања као новинар сарадник и опет вуковац.

Факултет народне одбране у Београду у чину потпоручника завршава у редовном року.

Шта рећи за младу жену која спаја наоко неспојиво. Новинарство, песму, игру и могући војнички позив, а срце везује за фолклорна дешавања (играч, конферансије и водитељ).

image

Каријеру играча почиње 1987.године у КУД-у „Колубара“ из Великих Црљени. 1991. и 1992.годину проводи у КУД-у „Рудар“ из Рудоваца који је тада радио, вежбао и наступао у згради старог биоскопа „Шумадија“ у Лазаревцу. Поново се враћа у КУД „Колубара“, а 1997.године долази у КУД „Диша Ђурђевић“ у Вреоце где се придружује ветеранима и ентузијастима који се укључују у рад КУД-а, дајући пример млађима како треба радити и стварати.

Своја сазнања несебично преноси млађима и с поносом истиче да је учила од значајних имена српског фолклора, као што су:

Славко Пановић, који и данас у 80-тој години живота активно изучава игре и обичаје Студеничког краја и живи у Расини код Краљева.

Мирјана Нешковић, некадашњи играч професионалног КУД-а „Коло“ из Београда иако у поодмаклим годинама (око 80) истражује терен јужне Србије да би сачувала од заборава непроцењиво народно благо и нашу традицију.

Мирко Мутапчић, из Великих Црљени који је годинама играо као професионалац за КУД „Коло“ и као дир.Генексових хотела на Копаонику често „удешавао“ посете и наступе многобројних ансамбала. Данас ради у Новим Бановцима са КУД-ом „Бранко Радичевић“ као врстан кореограф.

Мирјана Крстић - Бебина, уметнички руководилац КУД „Рудар“ из Рудоваца и вођа групе „Свитање“ која негује средњовековну српску музику и песму. Сарађује са европски признатим кореографом бугарином Ивановом Данковим.

Гордана наглашава да је похађала и завршила десетак семинара фолклора на којима усавршава знање игара, песама, обичаја и свирања на традиционалним инструментима, а на којима је био и Бранко Стевановић дугогодишњи играч и уметнички руководилац КУД-а.

За њу је фолклор одувек био магија, а ко уплови у његове воде никада из њих не излази. Понекад се све то претвори у сами смисао живота, као у њеном случају, јер на семинару у Пироту упознаје свог бившег мужа и колегу из КУД „Бриле“ из Беочина, Драгана Дробњака са којим добија прекрасну девојчицу Јовану (рођ.2003.г) која маму свуда прати и показује афинитет за песму и игру.

Ансамбл ветерана формиран је 1999.године после састанка одржаног 09.новембра исте године, на иницијативу Председништва.

Написано је циркуларно писмо на адресу свих чланова КУД-а старијих играча фолклорне секције како би се основао ансамбл ветерана.

image

На опште изненађење сви су се одазвали и дошли на заказани оснивачки састанак у Дом Културе Вреоци. Одмах је формирана секција за чијег уметничког руководиоца је ангажован Бранко Синђелић, проверени и искусни, а надасве омиљени заљубљеник народних песама и игара.

Чланови овог ансамбла су:

  • Радосав Раја Радоњић,
  • Весна Лукић,
  • Драган Станковић,
  • Гордана Кулић,
  • Живко Миливојевић,
  • Нада Герасимовић,
  • Милисав Саватијевић-Цукин +,
  • Велинка Пантелић-Цица,
  • Мирослав Митровић,
  • Гордана Мирчић,
  • Горан Пантелић,
  • Јелена Пантелић,
  • Драган Антонијевић,
  • Анета Анђелковић,
  • Живота Лукић,
  • Александра Јеремић,
  • Мирослав Радивојевић,
  • Светлана Станковић,
  • Славко Бирчевић.

11.7. Позив ветеранима КУД-а

Наши ветерани су веома брзо показали своје умеће и кондицију јер су за кратко време на репертоар уврстили следеће кореографије:

- Шумадија,

- Нишава и

- Врање.

Прво гостовање су имали у Ресавици заједно са Првим ансамблом. Одмах затим следи гостовање у Рудовцима где заједно са њима учествује и млађи члан КУД-а Влада Марковић, повремено, као глумац и водитељ, а први наступ пред истанчаном и врло строгом врелачком публиком био је на трећој општинској смотри фолклора која се традиционално одржавала у Вреоцима. Ова смотра је трајала 2 дана.

Првог дана су наступали дечији ансамбли из четири КУД-а:

„Диша Ђурђевић“ Вреоци,

„Младост“ Степојевац,

„Рудар“ Рудовци и

„Колубара“ Велики Црљени.

image

Другог дана су наступ имали омладински ансамбли истих КУД- ова и певачи аматери. У такмичарском делу за најбоље певаче аматере обезбеђене су вредне награде са пехарима.

У завршници смотре у ревијалном делу наступили су ветерани и одушевили публику својом игром којом су подсетили на своје најбоље играчке дане, али су на муке ставили омладински ансамбл који је осетио велику муку и контролисану љубомору због њиховог наступа. Били су сувише добри па се појавила бојазан да се не врате на редовну сцену.

Касније се ова смотра одржавала само један дан јер су се економске могућности смањиле.

Ветерани су имали и по неку занимљиву анегдоту у току свог рада као што је била и ова.

За време једне од рестрикција електричне енергије у зиму када је пао снег, а у Дому Културе вршена је реконструкција бине и целе позорнице договорена је проба у холу ОШ.

Забринути председник Драган Станковић обратио се Гоци Кулић питањем: „Шта да радимо за пробу када нема струје“?

Гоца је спремно предложила да свако од чланова на пробу понесе по једну свећу које су запалили и поставили у саксије на прозорима хола школе. Усред пробе почеле су шале и коментари и питања шта ће вреочани помислити ако виде ред свећа на прозорима школе. Да можда нека секта нема састанак или радну журку? Али ветерани не би били то што јесу да нису одрадили пробу до краја као и сваку другу и заокружили своје припреме за следећи наступ. У овом друштву се понекад догодила и одиграла нека краћа позоришна представа. Када су ветерани ступили на сцену, а пошто они и јесу ветерани и не могу да играју као што играју млади, седну и договоре се и оснују.

11.8. Мало позориште "Аматерска сцена" КУД-а

Као што се обично и почиње почеше припремати и реализовати краће скечеве и сцене док мало нису испекли занат. А онда Раја Радоњић, док се одмарао на Златибору, поче писање Коштане врелачке и снити целовечерњу представу, коју је као целовечерњу одиграо мали број ансамбала уопште. Када су отишли у Народно позориште да позајме костиме за представу, човек који је био задужен да им изда костиме нашао се у чуду и остао запањен сазнањем да тамо неки вреочки амтери глумци могу да одраде то што су смислили. Човек није просто могао да дође себи, али им је максимално изашао у сусрет и дао оригиналне костиме за представу.

За прву представу је било ангажовано 40 глумаца али пошто су се пробе одвијале често и понекад у недоглед сви чланови КУД-а су запамтили текст и покрете тако да је у било ком тренутку сваки глумац имао најмање једну адекватну замену што је створило здраву конкурентску атмосферу и извлачило од протагониста максимум.

Наши глумци су припремајући ову представу удахнули сваком лику своју душу, свој жал за младост са жељом да и Ми и Ви са нама уживате у Борином маестралном делу.

А та жеља могла их је одвести до финала фестивала драмских аматера Србије чији су представници уметничког колегијума пратили извођење представе у Вреоцима. Међутим то се није десило јер су чланови колегијума сматрали да је то превелики залогај за једно овако мало и аматерско позориште.

Читава представа је протекла уз песму и игру из Врања солисте Гоце Кулић и у извођењу свих чланова фолклорног ансамбла КУД-а „Диша Ђурђевић“.

Сигурно би било неправедно не навести имена главних актера ове представе што и на овом месту истичемо:

КОШТАНА - Кулић Гордана,

МИТКЕ - Драган Антонијевић - Лола,

ХАЏИ ТОМА - Драган Станковић,

СТОЈАН - Славко Бирчевић - Цале,

Режисер - Радосав Раја Радоњић.

Поглавље XII

КРСНА СЛАВА

Овај КУД је изабрао за свог заштитника и крсну славу Св.Луку (Лучиндан) који је врло значајан дан и узима се као деобни дан јесени и зиме после кога почиње зима.

Каже се: Свети Лука снег до кука. Овај светац је празнован свуда ради здравља и важи за заштитника појединих заната, па се светкује као еснавска слава. Свети Лука пада увек истог датума а то је 31. октобар и слови за запрешни дан.

Апостол Лука је први иконограф јер је, по предању, занимајући се живописом, први насликао икону Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла. Наше друштво сваке године на овај дан припрема славски ручак и целовечерњи концерт са дружењем за своје чланове, пријатеље и сараднике.

поглавље XIII

ДОЧЕК СРПСКЕ НОВЕ ГОДИНЕ

image

Стални и нови спонзори омогућују својим прилозима да се организује шаљива лутрија, а новогодишње поклоне за децу, обезбеђује Савет месне заједнице, које увек присутни Деда Мраз дели испод бадњака. Вари се шумадијски чај и спрема српска гибаница а неки од локалних оркестара задужен је за штимунг и атмосферу. Тачно у поноћ на велику радост свих присутних почиње ватромет који је сваке године велика атракција али сигурно је да највише обрадује најмлађе мада нико није равнодушан када почне славље.

Поглавље XIV

У СЕЋАЊУ (IN MEMORIAM)

У свом дугогодишњем раду за протеклих 50 година КУД „Диша Ђурђевић“ Вреоци морао се на достојанствен и свечан начин опростити од неколицине својих чланова који су напустили нашу животну средину.

На овом месту навешћемо само њихова имена и године, а оно што их је красило за живота наћићете у поглављима ове књиге која обрађују „њихово“ време где су они представљени кроз причу и сећања њихових другара са којима су у то доба дали значајан допринос развоју и раду КУД-а за незаборав.

  • Момчило Ђукић-Ђука (1940-1972+),
  • Горан Филиповић-Гоги (1961-1991+),
  • Милисав Саватијевић-Цукин (1961-2002+),
  • Живорад Бељић-Жика (1949-2003+),
  • Милојко Пантелић (1981-2004+),
  • Александар Поповић-Аца (1984-2005+),
  • Стаменка Ранковић-Цана (1951-2006+),
  • Слободанка Станковић-Слоба (1946-2006+),
  • Милорад Ђурић-Мића (1935-2007+).

Поглавље XV

ЗАВРШНА РЕЧ

Драги читаоче, пред тобом је коначно књига коју је Уређивачки одбор осмислио и иницирао, аутор написао и обрадио а технички уредник сложио у низ догађаја и симбола како би био осветљен део богате активности КУД-а у протеклих 50 година рада и постојања.

И раније су се у Вреочком рају на земљи певале песме и играле игре на прелима и поселима где су се бегенисале наше баке и прабаке како би са поноситим и стаситим вреочким момцима оставиле поколења о којима смо писали и о којима ће се још много говорити.

Ратници кад треба, земљорадници и сточари понекад али певачи и играчи увек, вреочани и вреочанке дочекаше и време највећих стрепњи и искушења. Над Вреоце се надвила угљена неман која покушава да га прогута и збрише са лица земље али смислићемо ми већ нешто ... Пробудили смо чуваре вреочког раја.

Сачуваћемо идентитет и вреочки дух на неком другом месту и у делу онога што ће остати као крајичак увек прелепог сплета брда, равница, лугова, шумарака и некада четири реке.

ВРЕОЦИ, ВРЕОЦИ ЗАВИЧАЈ МОЈ ТИ СИ,
ЧИМ ЈУТРО СВАНЕ СВУД НА СВЕ СТРАНЕ,
ВОЗОВИ ЈУРЕ, РАДНИЦИ ЖУРЕ И ДЕЦА МАЛА,
РАНО УСТАЛА, У ШКОЛУ КРЕЋУ СВОМ ПРЕДУЗЕЋУ.

СУШАРА УГАЉ СУШИ,
СВУД НА СВЕ СТРАНЕ СЕ ПУШИ,
А ТОПЛАНА ПАРУ ГРЕЈЕ
И КАД СЕ СУНЦЕ СМЕЈЕ,
ВРЕОЦИ, ВРЕОЦИ ЗАВИЧАЈ МОЈ ТИ СИ.

Поглавље XVI

БИОГРАФИЈА АУТОРА

Антонијевић Миленко-Антоније
Човек из народа

Рођен на Преображење лета Господњег 1948. год. у Вреоцима око 15 часова у соби иза врата, од оца Чедомира и мајке Живодарке рођ.Синђелић из Вреоца. Основну школу завршио у Вреоцима (4 разреда у Старој школи; 2 разреда у Дому Културе и 7 и 8 разред у новој школи). Водио фотосекцију код наставника Симуновића. Средња школа КВ бравар у Београду (1964-1966.г). Пети степен стручне спреме – механичар за одржавање машина алатки у Лазаревцу 1982. Стручни испит положен 1983.г за надзорника одржавања машинске механизације на површинском откопу. Радни век провео у Београду 4.год у метално монтажном предузећу „Палилула“, а остатак до пензије на површинском копу поље „Д“ Зеоке РБ Колубара.

Пензионер, ожењен, супруга Миојла, ћерка Горица, зет Драган, унучићи: Ивана, Валентина и Вук.

Годинама се бави радиом, гостовао је на 16 радио и ТВ станица. Одрадио је преко шесто емисија. Његове омиљене теме су: наши народни обичаји, крсне славе, празници, загонетке, пословице и здравице. Здравице су најлепше говорне творевине Српског народног беседништва, држе се на: Славама, свадбама, рођенданима и у свим другим свечаним приликама уз чашу вина или неког другог пића. Здравице су запостављене и заборављене, на све могуће начине покушава да поново буду заступљене у нашем народу тј. да се не забораве. Пре пет година снимо један CD здравица у студију „ГЕМ“ радиа (чисто аматерски), а сада припрема да сними за неку професионалну продукцијску кућу, и да за неку издавачку кућу изда књигу здравица које је сам прикупио а неке и сам написао.

Годинама је најстарији члан културно уметничког друштва „Диша Ђурђевић“ Вреоци, члан је малог позоришта «Аматерска сцена», одиграо је доста позоришних представа. Најдража улога коју је одглумио је лик Српског сељака Толе Дачића у представи Голгота Душе. У срцу и души му је наша традиција, наша народна песма и игра, песма која се популарно зове двојка, а и двадесет други члан је Колубарског веза из Лазаревца, удружења ветерана које негује српске обичаје.

„Ја сам вечити двојкаш, од првог разреда пратиле су ме двојке као оцене. Касније, када сам одрастао, заволео сам песме наше народне које певају о нашим обичајима, фолклору, нашој Српској традицији а оне се популарно називају двојке. Данас поседујем фонотеку од преко двадесет две хиљаде и двеста двадест две баш тих песама, тако да је двојка моја магична и омиљена бројка. Ја сам вечити двојкаш и тако ћу и завршити, али се надам да ћу нашим будућим нараштајима оставити бар једну књигу и CD здравица, да се традиција причања здравица не заборави и обнови.“ Мој омиљени слоган: „Да неда Господ Бог да нам туђа фрула свира и туђе коло игра пред нашом кућом“, надам се да ћете схватити, разумети и примењивати.

Пуно наде полажем у унука Уроша који ми од срца помаже када учим здравице и увек ме натера да му срочим неку песмицу и саслушам његову свирку на фрули.

Поглавље XVII

КОЛЕКЦИЈА СЛИКА ЧЛАНОВА КУД-А

Поглавље XVIII

ДЕО ИЗ БОГАТЕ ЗБИРКЕ ЗАХВАЛНИЦА И ДИПЛОМА

Од великог броја диплома и захвалница изабрали смо да Вам покажемо десетак и то бирајући по местима где су добијена, а не по квалитету јер је свако признање које је КУД добио од велике важности како за ансамбл који га је освојио, тако и много више за младе који долазе и који треба тек да дођу.